Zvaničan podatak da je 700.000 ljudi na rubu egzistencije kao i da su plate u Srbiji najniže u regionu jasan su pokazatelj da je ova zemlja ako ne najsiromašnija, onda svakako jedna od država sa najnižim životnim standardom u regionu.

Skoro 95.000 nezaposlenih ima iznad 55 godina, i oni veoma teško dolaze do posla. Među njima je 21.353 onih kojima je već prestalo pravo na novčanu naknadu sa biroa. I svi oni su potencijalni korisnici sistema socijalne zaštite. Prema podacima iz socijalne mape, najmanje 353.000 stanovnika živi sa manje od 8.000 dinara mesečno. Najteže je starima i seoskom stanovništvu.

Socijalnu pomoć prima 178.786 pojedinaca, a čak 40 odsto korisnika je u Vojvodini. Statistički podaci precizno i neumoljivo utvrđuju neveseo i zabrinjavajući položaj radnog čoveka u Srbiji. Da bi se uverili u to dovoljno je pogledati prosek plata u Srbiji i okruženju. Sa prosečnim primanjima od 320 evra mesečno Srbija je na začelju među svim zemljama u regionu.

U Bugarskoj, recimo, sa kojom se često poredimo, prosečna plata iznosi 335 evra. Makedonci mesečno u proseku primaju 330 evra, zaposleni u Bosni i Hercegovini 400, a u Crnoj Gori 460 evra. Najvećim platama u regionu mogu se pohvaliti Hrvati sa 725 evra mesečno. Ono što još više zabrinjava jesu „crne“ prognoze koje predskazuju da se u ovoj godini očekuje novo smanjenje plata za 50 evra mesečno. Takođe, ni penzioneri nemaju čemu da se raduju jer se očekuje da će njihove penzije pasti ispod 200 evra mesečno.

Koliko se u Srbiji loše živi pokazuje studija agencije za istraživanje tržišta GFK prema kojoj je kupovna moć srpskih građana četiri puta manja nego prosečnog stanovnika Evropske unije. U 2010. godini kupovna moć građana Srbije dostigla je 3.033 evra, što je tek nešto više od 25 odsto evropskog proseka od 11.945 evra po čoveku. Prema tom istraživanju, Srbija je na 34. mestu na listi od 42 zemlje Evrope. I u ovom segmentu Srbija je na samom dnu lestvice kad je reč o zemljama regiona Zapadnog Balkana.

Od zemalja sa tog područja najbolje je rangirana Hrvatska na 29. mestu sa 4.808 evra, pa Crna Gora (32. mesto) sa 3.206 evra. Od Srbije je lošija Bugarska (35. mesto) sa 2.618 evra. Najslabiju kupovnu moć od zemalja imaju stanovnici Makedonije (36. mesto) – 2.492 evra – i Bosne i Hercegovine (37. mesto) sa 2.435 evra po stanovniku.

Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, naglašava da najviše zabrinjava podatak da čak dve petine stanovnika Srbije živi nepodnošljivo, odnosno, teško podnošljivo. Reč je inače o onima koji su iznad crte koja se u ovoj zemlji smatra granicom siromaštva.

– Osnovni razlog zašto je Srbija u tako teškom položaju jeste taj što vlast nikada nije pokrenula dugoročne razvojne projekte koji bi podstakli privredu. Tome treba pridodati i svetsku ekonomsku krizu koja je dala dodatni pečat stepenu siromaštva u Srbiji. Ja ne očekujem poboljšanje, već naprotiv, verujem da će se situacija pogoršati – ističe Stojiljković.

Sagovornik Plavih strana ističe da je potrebno izraditi novu razvojnu strategiju kako bi se izašlo iz teške ekonomske i socijalne situacije u zemlji. Prema njegovim rečima, ništa se neće promeniti nabolje dok se ne razvije industrijska proizvodnja koja bi dala zamajac čitavoj privredi.

– Paradoksalno je da je industrija u Srbiji potpuno zanemarena i napuštena dugi niz godina i sad kad je ekonomska kriza u punom jeku nadležni su „pronašli“ reindustrijalizaciju kao spasonosno rešenje za izlazak iz situacije u kojoj je domaća privreda. S obzirom na sve ne očekujem da će do bilo kakvog ekonomskog oporavka i rasta standarda građana doći pre 2013. godine, čak i da se donese plodotvorna nova razvojna strategija na državnom nivou – ističe Stojiljković.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, naglašava da je za izlazak iz teške ekonomske situacije potrebno sprovesti reforme kako bi se povećala produktivnost i stvorila nova vrednost.

– Da bi stvari krenule nabolje potrebno je da na našim prostorima konačno bude uspostavljeno slobodno tržište u pravom smislu te reči. Dosad to nije učinjeno i ne primećujem da se nešto ozbiljno radi na tom planu. Naravno, potrebno je da i država da svoj doprinos celom tom procesu. A u praksi to znači da treba da se pomeri iz privrede i da istovremeno obezbedi dobre zakone kako bi se tržišna privreda nesmetano razvijala i napredovala – zaključuje Stevanović.

Penzije u regionu

Većim penzijama od onih koje primaju srpski penzioneri mogu se pohvaliti samo hrvatski i crnogorski. Najveće penzije „uživaju“ hrvatski umirovljenici koji mesečno dobijaju 298 evra. Nakon njih najveće penzije dobijaju penzioneri u Crnoj Gori – 255 evra i u Srbiji – 210 evra. U donjem delu tabele nalaze se Bosna i Hercegovina sa 170 evra, Bugarska 145 evra i Makedonija sa 115 evra mesečno.

Danas je prosečna penzija oko 60 odsto prosečne zarade u Srbiji. Prosečna penzija u Makedoniji i Crnoj Gori je oko 50 odsto prosečne zarade, a u Bugarskoj i Hrvatskoj oko 40 odsto. Svaki peti penzioner u Srbiji ima puni radni staž. Njihova prosečna penzija je oko 90 odsto od prosečne plate u zemlji ili tridesetak hiljada dinara.

Prosečne plate u regionu /u evrima/

Slovenija 936

Hrvatska 725

Crna Gora 460

BiH 400

Bugarska 335

Makedonija 330

Srbija 320

Kupovna moć (godišnje) /u evrima/

Hrvatska 4.808

Crna Gora 3.206

Bugarska 2.618