Srbija, kao i Hrvatska i Makedonija, prema najnovijim izveštajima komesara za proširenje EU Štegfana Filea, na dobrom su putu ka ulasku u evropsku zajednicu. Ipak, u javnom evropskom diskursu, položaj svih spomenutih država predstavlja se kao nešto što zavisi od Unije, koja, boreći se sa unutrašnjim problemima finansijske krize te posledicama apsorpcije Rumunije i Bugarske, u stvari, može da preplaši Balkan i odustane od proširenja. Iako postoji takva mogućnost nije to jedino rešenje koje može da zaustavi Srbiju na putu ka ulasku u EU.
Može li se dogoditi i obrnuto, da Srbija napusti pregovore zbog straha od EU? Iskustva Poljsko pokazalo je da su strah i opomene branilaca Poljske od „novog Sovjetskog Saveza†bili samo zablude i posledica zatvorenja ispred nepoznatog. Međutim, sve te sumnje gotovo da su promenile rezultat referenduma što bi zakočilo dalji razvoj države. Ovo iskustvo može da se dogodi i Srbiji stoga nije na odmet pobrojati poljske mitove neposredno vezane sa EU.
Najvažniji mit, možda i najglasniji u Poljskoj, tretirao je ulazak u Uniju kao gubitak nezavisnosti i dominaciju Brisela, što je probudio dotad spavajući poljski nacionalizam pa i šovinizam. Ustvari, izuzev nekoliko za saradnju potrebnih promena, vlast je ostala u Varšavi i ako se negde bude selila biće to u drugi poljski grad.
Odnosi sa Rusijom su tokom ulaska Poljske u EU bili faktor međunacionalne političke igre što se sigurno razume u Srbiji koja takođe ima dugu istoriju bilateralnih kontakta s Rusijom. Borba za uticaj u kreiranju nove Evrope, ipak, nije dovela do poljsko-ruskog konflikta kako se predviđivalo već je pojačao poziciju Poljske i potvrdio njenu nezavisnost što se ponekad negiralo početkom 90-ih godina prošlog veka. Zabluda je bila i mišljenje da je ulazak u EU kraj poljske poljoprivrede. U Poljskoj kao i u Srbiji značajan deo privrede čini poljoprivreda. Poljski poljoprivredni proizvodi su, prema evropskim standardima, zdravi, ekološki uzgajani i obrađivani pa su brzo postali jedan od najvažnijih izvoznih roba što može biti i realna šansa za Srbiju. Odliv mozgova bila je prva stvarna posledica ulaska u EU. Kvalifikovani stručnjaci pa i mladi otišli su u bogatije države. Međutim ni taj proces nije bio na štetu Poljske. Veći deo onih koji su otišli vratio se sa iskustvom, novcem i međunarodnim kontaktima što je uzrokovalo poboljšanjem standarda života u Poljskoj i za one koji su ostali u otadžbini.
Poljska, prema predviđivanjima, nije postala siromašna država koju su iskoristili bogatiji evropski partneri. Uvođenje evra kao nacionalne valute, jedini je faktor koji bio mogao da tu situaciju malo promeni. No, još nema datuma kad će Poljska usvojiti evro. Kratka sinteza poljskih diskursa iz vremena pred ulazak u Uniju mogla bi, dakle, da posluži Srbiji kao dragoceno, već viđeno, iskustvo. Oni su dokaz da se EU tretira više kao pakao, a ne kao prilika koja se može iskoristiti. Utisak da Srbija i Poljska malo sliče pokazuje samo da Srbija ima priliku od koje ne sme da se preplaši. Šansa je još veća ako se obratiti pažnja na poljske zablude.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
