Uloga žirafe u politici

Okolnosti se ne bi promenile ni kad bi Međunarodni sud pravde dao mišljenje da je proglašenjem nezavisnosti prekršeno međunarodno pravo. Politika je jača od prava. I u Srbiji i van nje. To ne umanjuje postignuće Beograda u Generalnoj skupštini. Vlast je učinila što bi učinila svaka druga. Srbija je dobila što je mogla. Albanci na Kosovu od Beograda godinama nisu čuli čak ni dobru reč. To ih je i navelo da se okrenu moćnijima. Pošto jačima ne može ništa, Srbija kažnjava slabije. Crna Gora i Makedonija nisu priznale Kosovo dok nisu morale, niti su ga priznale iz obesti. Mnogi u Beogradu likuju zbog kažnjavanja Podgorice, uz ružno odvajanje tamošnjeg naroda od vlasti. Takva politika je poput bumeranga. Srbija pamti vreme kad se na nju pokazivalo kao na primer zemlje koja ima dobar narod i loš režim. Ne priliči da se ona tako ponaša prema manjima. Otvorene pretnje Crnogorcima sa skupštinske govornice spadaju u davnoprošlo vreme. Zbog toga su još opasnije. Kad Bugarska prizna Kosovo, to nije nož u leđa. Kada ga prizna Crna Gora, onda jeste. Ničije priznanje, pogotovo crnogorsko i makedonsko, ne menja ni kosovsku stvarnost ni šanse da se srpska država vrati na deo svoje teritorije. Moralna pobeda Srbije mogla bi izgledati manje ubedljivo ako bi Gruzija zatražila da se Međunarodni sud pravde izjasni o jednostranom proglašenju nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije. Politika će i tada biti jača od prava.

Srbija je godinama pokušavala da bude svet za sebe. Ishod je bio taj da su građani morali ići preko granice kako bi kupili toalet papir. Stoga pretpostavke da se ovde neće osetiti svetska finansijsko-ekonomska kriza uzimaju ozbiljno samo naivni. Da se ništa ne uvozi i ne izvozi, da se može bez stranog novca, da ljudi odavde ne putuju napolje – Srbija bi bila neosetljiva na svetske nevolje. Nema međe koja će zaustaviti zemljotres ili poplavu. Nema ni šanse da svetski potresi zastanu na granicama Srbije. Građani su se ne jednom opekli, pa veruju samo onda ako mogu da podignu svoj novac iz banke. I ako se uvere da njihov dinar zaista vredi onoliko koliko piše u novinama. Kad vide da se cena uvozne robe ne menja bez obzira na to da li evro košta 85 ili 77 dinara, znaju da se stvarni kurs razlikuje od političkog. I da neko debelo zarađuje na političkom kursu. To jest, da politika i dalje stoji iznad ekonomije.

Kad je uvođen višepartijski poredak, na sve strane se čulo da će se u demokratiji lopovi naći u zatvorima, ludaci u ludnicama, a da se političari neće mešati u ono što im ne spada u opis poslova. Da bi demokratija bila što bolja, pre prvih slobodnih izbora ozakonjeno je ukidanje autonomije Vojvodine i Kosova. Može biti da je demokratski put i zbog toga tako grbav, a poredak tako kljakav. Vlast povremeno promrmlja da su državi potrebni obrazovani ljudi, ali i dalje popušta onima koji bi da zaštite studente od previše učenja. Ako mnogi studenti za godinu dana ne polože sve što bi morali, mora da su malo krivi i profesori. Krivlja je država, koja ne zna koliko joj je potrebno tehnologa, koliko zubara, koliko agronoma. Sve iznad toga je bacanje para i mučenje mladih ljudi. Država dopušta da osniva fakultet svako ko može. Nema zakonskih smetnji da svi punoletni građani diplomiraju, masteriraju i doktoriraju. Šta posle? Kad bi mislila o tome, država se ne bi plašila studentskih demonstracija. Upitala bi se šta s viškom površno školovanih. Što duže bude popuštala, imaće sve nestručnije nosioce diploma i naučnih zvanja. Pre nego što bilo ko napolju prizna bilo koju ovdašnju diplomu, raspitaće se koliko inženjera se u Srbiji proizvodi svake godine. I proveriće šta oni znaju. Ko dođe na loš glas, isti ga dugo bije. Ko ima nekoliko hiljada pravnika i ekonomista viška, ne treba da se čudi što ozbiljniji svet sumnjičavo gleda njegov pravni poredak i ekonomiju. Razumna država nikome neće zabraniti da studira svahili, geologiju ili bioetiku. Samo će prvo proceniti šta joj je potrebno. Srbija to nije uradila. Štaviše, obezbedila je da se do posla lakše dolazi sa sumnjivim diplomama. Stranim poslodavcima time je olakšan posao: dete koje su roditelji iškolovali u otadžbini, ali nisu mogli da ga zaposle, verovatno zna više od onih kojima je radno mesto zajamčeno čim je uplaćen novac za diplomu.

U Hrvatskoj smenilo dvojicu ministara zbog jednog ubistva. Mađarski ministar saobraćaja podneo ostavku zbog sudara vozova. Rumunski smenjen zbog zloupotrebe helikoptera. Ne bi se to desilo u Srbiji. Možda i zbog obrazovnog sistema u kojem nema mesta za moral. Žrtva toga su i novinari: jagodinska žirafa bolje prodaje novine nego razglabanja o obrazovanju mladeži.

Mada na prvi pogled deluje kao zabavna zemlja, Srbija se po broju građana koji žive pod stalnim stresom približava svetskom vrhu.