Univerzijada se u potpunosti finansira iz budžeta

U razgovoru za Danas Nebojša Ilić, predsednik Izvršnog komiteta UB2009, ističe da je osim sportskih rezultata, promocija zemlje najvažniji zadatak za sve ljude koji učestvuju u projektu Univerzijade.

U javnosti je bilo reči da je održavanje Univerzjade, zbog materijalnih problema pod znakom pitanja. Da li je ta opasnost definitivno otklonjena?

– Pošto je ostalo još manje od 80 dana do početka Univezijade, mogu reći da smo, uslovno rečeno, prešli kritičnu granicu po pitanju da li će ona uopšte biti organizovana. Drago mi je što nas sve važnije strukture u gradu i državi maksimalno podržavaju. Ekonomska kriza je podrazumevala racionalizaciju troškova i uštedu u svim bitnijim segmentima pripreme jednog svetskog takmičenja.

Šta to zapravo znači u praktičnom smislu?

– Pazite, Univerzijada se u potpunosti finansira iz budžeta. U vezi s tim, svaka društvena kriza se reflektuje i na naš finansijski kapacitet. U skladu sa navedenim činjenicama, odlučili smo da za svakodnevnu vožnju ne koristimo porše, koji nam je generalni sponzor, većfolcvagen polo. Takođe, umesto svečanog otvaranja na stadionu Crvene zvezde, koja bi koštalo oko 10 miliona evra, identičan događaj u Beogradskoj areni iznosiće 800.000 evra. Osim toga, korigovali smo način na koji će biti mereno vreme na čemu smo uštedeli 10 miliona evra. Imali smo nameru da u univerzitetskom selu izgradimo kuhinju, ali zbog ekonomske krize koristićemo kuhinju u Ekspocentru, što nam garantuje uštedu od 4 miliona evra.

Da li se štednja odnosi i na izgradnju ili modernizovanje infrastrukture?

– Mnogi su mislili da Srbije nema reprezentativne sportske objekte, što je velika zabluda. U krugu od 100 kilometra, tačnije u Novom Sadu, Vršcu i Smederevu koristićemo odlične hale, kao i stadion u Inđiji. Ukupno, imaćemo na raspolaganju 44 terena i 25 trenažnih centara.

Osnovne kritike na račun organizatora Univerzijade odnosile su se na broj sportova. O čemu je zapravo reč?

– Na Olimpijskim igrama u Pekingu učestvovalo je 10.000 sportista, što je bio maksimum. Kada je rečo Univerzijadi, ne postoje nikakvi limiti, tako da će Beograd ugostiti 9.000 sportista u 15 disciplina. Mislim da je to optimum. Recimo na poslednje dve Univerzijade u Turskoj ili Bankoku takmičenje se održalo u 13 sportova, dok je u Zagrebu, uz podršku svih državnih struktura bivše SFRJ, bilo svega 11 disciplina. Verujte mi, ovogodišnja „studentska olimpijada“ će biti obimnija u svakom pogledu i u odnosu na zimske Olimpijske igre koje su 1984. godine održane u Sarajevu.

Pomenuli ste da će ceremonija otvaranja Univerzijade biti održana u Beogradskoj areni. Po čemu ćemo je pamtiti?

– Ubeđen sam da će to biti spektakularno otvaranje Univerzijade, koje će u direktnim prenosu imati prilike da vide ljudi širom sveta. Što se tiče samog sadržaja, imamo ideju da se koreografija kao i razne igre na samoj ceremoniji odnose na budućnost u svakom smislu te reči. Želimo da na simboličan način pokažemo kakva nas sve dostignuća u kontekstu nauke, umetnosti ali i sporta mogu očekivati. Koristićemo razne holograme i savremenu tehnologiju.

Ovih dana smo često u prilici da čujemo pohvale na račun volontera, koji bi svojim radom trebalo umnogome da olakšaju dnevne aktivnosti brojnih sportista i gostiju. Da li ste zadovoljni njihovim dosadašnjim angažmanom?

– Projekat volontera pokazao je da mladi ljudi u Srbiji poseduju izuzetan elan i talenat kada je u pitanju priprema jednog svetskog takmičenja. Mi smo tražili 10.000 osoba za rad na svim projektima vezanim za Univerzijadu. Obavili smo više od 20.000 intervjua a testove je prošlo oko 13.000 ljudi, što me je veoma obradovalo. Važno je istaći da će svi volonteri posle Univerzijade nastaviti sa radom na raznim političkim, ekonomskim, sportskim i kulturnim samitima.

Mislite li da će Beograd ostati upamćen kao grad kome će se učesnici „studentske olimpijade“ rado vraćati?

– Ja bih zaista voleo da Beograd i ostali gradovi u kojima će se održavati razna takmičenja ostanu upamćeni kao dobri domaćini. U vezi s tim, pripremili smo brojne vansportske aktivnosti u univerzitetskom selu. Takođe, određene manifestacije održavaće se na ulicama Beograda. Gosti će biti u mogućnosti da za vreme Univerzijade posete muzičke koncerte kao i brojne kulturne manifestacije. Naravno, noćni život predstavlja zaštitni znak Srbije, tako da sam uveren da ćemo u svet poslati najlepšu razglednicu – završio je Ilić.

Razni običaji

Pošto je u pitanju svetsko takmičenje, sportisti iz raznih zemalja imaju određene običaje i ustaljene navike, koje bi organizator Uniiverzijade trebalo da ima u vidu.

– Svesni smo da će od 1. do 12. jula u Beogradu boraviti sportisti raznih veroispovesti, određenih navika i običaja, zbog čega smo oformili grupu ljudi koja će se samo time baviti. Taj aspekt u organizaciji Univerzijade predvideli smo još pre godinu dana. U skladu s tim, instalirali smo sedam religijskih centara. Imaćemo poseban vid ishrane za sportiste iz islamskih zemalja kao i za svo ostalo nehrišćansko osoblje. Želja nam je da se svi osećaju prijatno i zadovoljno i da ih Srbija asocira na lepe uspomene.

Dolazak turista

Kada je rečo smeštaju brojnih gostiju za vreme Univerzijade, predsednik Izvršnog odbora tvrdi da tu neće biti nikakvih problema.

– Sklopili smo dogovor sa velikim brojem hotela, koji ispunjavaju sve uslove za adekvatan prijem gostiju. Očekujemo da broj stranih turista za vreme Univerzijade bude tri puta veći od broja sportista. Mislim da će ljudi iz susednih zemalja masovno doći u Srbiju, jer dobro znaju kakav je zabavni i noćni život – istakao je Nebojša Ilić.