Debljina je nekada bila simbol zdravlja, bogatstva i lepote, ali savremena kultura neguje kult vitkog tela, u kome prekomerna težina predstavlja estetski problem.
Osim nezadovoljstva sopstvenim izgledom, prekomerna težina stvara i druge probleme kao što su neudobnost zbog neadekvatne obuće, odeće, nameštaja, smeštaja na sedištu automobila… Od svega ipak najvažniji su zdravstveni problemi.
Srce i pritisak
Debljina je usko povezana sa rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Debljina koncentrisana na stomaku puno je opasnija nego debljina koncentrisana u bedrima, a opasnost od razvoja bolesti upravo je proporcionalna koeficijentu obima bedara i stomaka. Smatra se rizičnim i kad obim struka kod muškaraca prelazi 94 centimetara, a kod žena 80.
Debljina s vremenom izaziva povišen pritisak jer je masno tkivo slabije prokrvljeno što stvara veći otpor protoku krvi na periferiji, a zahtevi za srce kao pumpu povećani su kod svakog telesnog napora. Povišeni arterijski krvni pritisak pak vremenom dovodi do povećanja srčanog mišića, što ne prate arterije koje ga snabdevaju krvlju. Odlaganje arterosklerotskog materijala u njihove zidove dovodi do razvoja koronarne bolesti. Povišen arterijski krvni tlak izaziva i sitna oštećenja arterija, pogotovo na mestima njihova račvanja.
Rizik za žuč
Prekomerna telesna težina predstavlja važan faktor rizika za razvoj kamena u žuči. U takvim slučajevima, jetra proizvodi prekomerne količine holesterola, koji se zatim isporučuje u žuč zbog čega ona postaje prezasićena. Dokazi potvrđuju da je određena hrana, poput zasićenih masnoća i rafiniranih šećera, primarni krivac za ovakve slučajeve.
Tumori
Primećeno je da je debljina povezana s karcinomom jajnika, maternice i dojke kod žena, te prostate i debelog creva kod muškaraca. To je verovatno povezano sa većom količinom aktivnih estrogena u krvotoku, koji se iz manje aktivnih deriviraju u aktivnije upravu u masnom tkivu trbuha. Kod osoba sa prekomernom težinom relativno su česti i karcinomi jetre i pankreasa.
Slabljenje kosti i mišića
Debljina uzrokuje osteoartritis u većini zglobova, pogotovo u kolenu. Razvoju bolesti su sklonije žene. Gojazne pripadnice nežnijeg pola imaju devet puta veći rizik za razvoj osteoartritisa u kolenu. Međutim, bolest pogađa i u druge zglobove. Novija istraživanje pokazuju da je debljina odlučujući faktor pojave osteoartritisa glavnog palčanog zgloba i to kod oba pola. Podaci potvrđuju da metabolički i mehanički faktori debljine pojačavaju efekte na zglobove.
Spuštena stopala, koja često prate debljinu, onemogućuju amortizovanje udaraca pri kretanju, zbog čega stradaju svi zglobovi na nogama, poglavito kolena i kukovi, gde se razvijaju artrotske promene, te mali zglobovi karlice i sama karlica. Takve promene neposredno izaziva i sama debljina. Ako se ne mršavi uprkos bolestima lokomotornog sistema, nastaje zatvoreni krug – debljina pogoduje razvoju bolesti, a bolest sama onemogućuje kretanje i tako posredno može dovesti do daljnjeg debljanja, što osobi može znatno otežati ili čak potpuno onemogućiti kretanje.
Dijabetes
Statistike su porazne, SZO je procenila da će za samo pet godina, oko 2015, više od dve milijarde odraslih osoba imati telesnu težinu veću od normalne, a čak 700 miliona ljudi će biti u kategoriji preterano gojaznih. Debljina i gojaznost postaju sve veći problem čak i u siromašnim i srednje bogatim zemljama. Smanjena fizička aktivnost i hrana sa velikim procentom masnoća i šećera – direktan su recept za globalnu epidemiju dijabetesa, navodi SZO. Poslednjih godina, lekari su se fokusirali na rast dijabetesa kod dece i mladih. Međutim, najčešći oblik te bolesti – tip 2 – češći je kod ljudi u kasnijem dobu i kod onih koji se goje. Prema istraživanjima u SAD muškarci koji su gojazni preko mere imaju i do pet puta veći rizik od dijabetesa od onih koji su samo malo deblji od normale. Kod žena, taj je rizik veći oko tri i po puta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
