Istraživanja pokazuju da 80 odsto stanovništva ima neki od simptoma nedostatka magnezijuma. Razlog tome leži u činjenici da zbog sve agresivnijeg hemijskog tretiranja zemljišta, hrana i voda ne poseduju dovoljne količine ovog blagotvornog minerala. Više od 350 vitalnih ćelijskih reakcija je direktno zavisno od prisustva ovog minerala u potrebnoj količini.
Magnezijum pomaže u regulisanju srčanog ritma i snižavanju nivoa holesterola u krvi. Takođe, ovaj mineral olakšava srčane tegobe, stabilizuje krvni pritisak, učestvuje u regulaciji nivoa šećera u krvi, pospešuje fizičku kondiciju i reguliše rad creva.
Smanjena količina magnezijuma u organizmu je najčešći uzročnik nastanka hipertenzije, nepravilnog rada srca i ostalih ozbiljnih poremećaja. Simptomi nedostatka ovog minerala mogu biti: opšta slabost organizma, osećaj umora, nesvestica, vrtoglavica, poremećaj sna, grčenje mišića, nepravilan rad srca, uznemirenost, nervoza, razdražljivost, alergije, drhtavica, nizak nivo šećera u krvi.
Organizam ne proizvodi magnezijum i zato je neophodno obezbediti njegov svakodnevni, kontinuirani, unos u adekvatnoj količini putem hrane ili vode bogate ovim mineralom. Međutim, ne ostvaruju sva jedinjenja magnezijuma iste učinke, pa je bitno izabrati pravi oblik magnezijuma. Na primer, magnezijum u obliku sulfata (gorka so) u zanemarljivo maloj količini ulazi u krvotok i njegov efekat na organizam nije sistemski već površan i to na nivou digestivnog trakta. Ako se vodi računa o zdravlju, potrebno je da se izabere magnezijum u obliku hidrogenkarbonata koji se potpuno rastvara i dospeva do svake ćelije organizma.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje konzumiranje magnezijuma na dnevnom nivou i to u količini od 330-380 miligrama po litru, a savetuje se najlakši način njegovog unosa u obliku koji se potpuno rastvara u organizmu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
