Neinformisanost stanovništva glavni uzrok diskriminacije HIV pozitivnih osoba

U nedelju su na tom mestu svi zainteresovani mogli da se besplatno i anonimno testiraju na virus HIV-a a u znak sećanja na žrtve ove podmukle bolesti okupljeni su iscrtali veliku crvenu mašnu i ispisali poruke podrške za sve one koji sa njom moraju da žive. Manifestacija je završena u 21 sat simboličnim puštanjem stotinu crvenih balona.

Na konferenciji povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve AIDS-a nedavno održanoj u Medija centru o problemima osoba obolelih od HIV-a i AIDS-a sa diskriminacijom, stigmatizacijom, nemogućnošću zapošljavanja i problemima oko nabavke lekova govorili su: Pomoćnica ministra zdravlja u sektoru za javno zdravlje dr Vesna Kneginjić, Laslo Čikoš – državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dr Danijela Simić sa instituta „Milan Jovanović Batut“, dr Jovan Ranin sa Klinike za infektivne i tropske bolest, predstavnica USOP-a Violeta Anđelković i Đurica Stankov, izvršni direktor udruženja „As centar“.

„Od velikog značaja je činjenica da su lečenje i praćenja HIV infekcije kod svih inficiranih ili obolelih osoba koji su zdravstveni osiguranici, pokriveni iz Fonda za zdravstveno osiguranje. Takođe, Ministarstvo zdravlja podržava borbu protiv stigme i diskriminacije osoba sa HIV-om i aktivno će raditi na tome da se obim testiranja poveća“, navela je pomoćnica ministra zdravlja Vesna Kneginjić. Državni sekretar Laslo Čikoš izjavio je da je stigmatizacija HIV pozitivnih osoba u našem društvu itekako prisutna i da je plan Ministarstva za rad i socijalna pitanja da ona bude svedena na minimum. Smatra da je HIV infekcija stvorena protiv čovečanstva kao biološko oružje namenjeno određenoj populaciji i da o tome treba pitati one koji su ga izmislili. „Ovog momenta u sistemu socijalne zaštite mi činimo sledeće stvari: u 12 opština otvorena su prihvatilišta, u 7 opština dnevni boravci i klubovi za mlade i u 19 opština pružamo uslugu stanovanja. To je više od nule ali i dalje manje od onoga što nam je potrebno“, zaključio je Čikoš.

Danijela Simić sa instituta Batut podsetila je da je u Srbiji od 1985. godine registrovano 3.360 slučajeva infekcije HIV virusom, od kojih je polovina zaraženih razvila kliničko oboljenje tj. sidu, a jedna trećina umrla. Podaci za prošlu godinu pokazuju da je otkriveno 178 novih slučajeva infekcije HIV-om, 45 osoba je obolelo od AIDS-a a 15 osoba je preminulo. Dodala je da je polovina obolelih registrovana na teritoriji glavnog grada i da je to trend koji se ponavlja unazad nekoliko godina. „Nezaštićeni polni odnos glavni je uzrok prenosa HIV infekcije u 88 posto slučajeva“, upozorila je Simićeva.

Poslednja istraživanja pokazala su da je neinformisanost stanovništva o načinima prenosa HIV virusa i dalje glavni uzrok diskriminacije obolelih osoba. Svaka treća osoba u Srbiji ne bi kupila hranu od HIV pozitivne osobe a čak su zabeleženi slučajevi odbijanja zdravstvenih radnika da obolelima ukažu pomoć. Polovina osoba u Srbiji koje žive sa HIV-om navodi na nema sredstava za život i da živi sa manje od 20.000 dinara mesečno.