PAPA test i kolposkopija za brzo otkrivanje tumora

– Nalazimo se u periodu tranzicije kada besomučno jurimo za boljom egzistencijom, te stoga nemamo vremena za sopstveno zdravlje. Po broju obolelih Balkan se nalazi u istoj ravni kao i zemlje Južne Amerike i Afrike. Kada je reč o prisutnosti ovog malignog oboljenja u republikama bivše Jugoslavije, Srbija drži prvo mesto po broju obolelih žena, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom – ističe dr Milica Džinić iz Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front“.

Prema njenim rečima, karcinom se razvija sporo i za kulminaciju oboljenja potrebno je da prođu godine, te je neophodno na vreme utvrditi pretklinički stadijum.

– Oko jedan odsto oblika ovog karcinoma je eksplozivan, što znači da se naglo javlja i deluje izuzetno brzo. U drugu grupu spadaju sporiji oblici, i u njoj se nalazi najveći procenat žena – kaže Džinićeva.

Kako doktorka objašnjava, pored učestalosti pojave tumora usled loše ekonomske situacije u zemlji, na razvoj raka grlića materice prvenstveno utiče pojava HPV virusa.

– Grlić ima svoju odbranu, odnosno epitel kojim je obavijen i uz pomoć kojeg se brani od spoljnog uticaja, pre svega od bakterijske infekcije. Porodica HPV virusa pravi bradavičaste tumore, kojih ima više od 200 tipova. U slučaju širenja i zauzimanja površine zaštitnog prekrivača, ćelija dobija anomalije – ističe Džinićeva i dodaje da se za svakodnevnu prevenciju mogu koristiti vaginalete, ali i njihova prekomerna upotreba može da šteti flori vaginalnog otvora.

Prevencija koja je neophodna kod žena za rano otkrivanje raka grlića materice jesu Papanikolau test i kolposkopski pregled.

– Ta dva testa su bitna i ne isključuju jedan drugog tokom pregleda žena. Kolposkopijom se na pregledu uvećava i pregleda grlić materice. U slučaju pojave neke anomalije, pacijentkinja se šalje na dalji pregled. Papanikolau test je sekundarna prevencija kojim se utvrđuje grupa sekreta. Jako je bitno da se žene osveste i shvate da je neophodno da bar jednom godišnje obave ginekološki pregled, jer će na taj način voditi računa o sebi i neće biti potrebe za zakasnelim intervencijama – upozorava dr Milica Džinić.