Prijateljstvom protiv dijabetesa

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Prof. Latinka Milojević: „Naš cilj je da stvorimo samostalne ličnosti. Pokazali smo i deci i roditeljima da ne moraju 24 sata biti uz majku. Naučili su da mogu kvalitetnije da žive.“

Dijabetes je u svetu u zastrašujućem porastu. Početkom juna u Bostonu (SAD) na kongresu dijabetičara sveta konstatovana je pandemija dijabetesa. Svaki deseti stanovnik naše planete boluje od ove komplikovane bolesti. Srbija spada u red država u kojima procentualno ima najviše dijabetičara – više od 870.000 registrovanih i mnogo onih koji saznaju da imaju dijabetes tek kada dožive infarkt, šlog, gangrenu i slične komplikacije. Sve više mladih i dece obolevaju od šećerne bolesti. Posledice dijabetesa su vrlo često izuzetno teške: od teških kardiovaskularnih problema do infarkta, slepila i amputacija nogu… Od posledica dijabetesa godišnje u Srbiji umre više od 10.500 ljudi. Za lečenje dijabetičara potroši se više desetina miliona evra. Utoliko je čudnije što je pre nekoliko godina država odlučila da ukine savetovališta za dijabetičare. Nije, ipak, sve crno: Ministarstvo zdravlja Srbije je nedavno najavilo da će u novembru u domovima zdravlja ponovo proraditi ovaj oblik zaštite i prevencije ugroženih.

Dijabetičari mogu da žive gotovo kao i ostali ljudi ako se edukuju i leče na vreme i na odgovarajući način. Ono što nije radila država, radili su sami građani – napravili su udruženja da bi razmenom znanja i informacija pomogli sebi i drugima sa sličnim problemima. Primer kako to treba raditi mogao se videti prošle nedelje na planini Goč, koja se nalazi u centralnoj Srbiji, iznad Kraljeva i Vrnjačke Banje.

U organizaciji Saveza društava za borbu protiv šećerne bolesti, u dečjem odmaralištu na Goču, u nedelju (2. avgusta) završen je desetodnevni edukativni kamp za decu i mlade obolele od dijabeta. Deca i mladi su bili starosti od šest do 18 godina. U kampu su organizovane različite aktivnosti u kojima je učestvovalo 70 dece iz 28 gradova Srbije. Ovaj kamp je imao internacionalni karakter jer su u njemu učestvovala dece iz Makedonije, Bugarske i Crne Gore. Stručni tim se sastojao od vaspitača-volontera, lekara, medicinskih sestara i tehničara, psihologa, nutricioniste i rekreatora. Ovaj kamp su podržali Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, predstavnici nekoliko firmi i pojedinci.

Kamp je završen vrlo dirljivom i poučnom manifestacijom: „Lepe poruke – lepa osećanja“. Na poziv Tanje Pavlović, psihološkinje iz Kragujevca, svi prisutni su napisali po jednu poruku svakome prisutnom. Tako je svako dete u svojoj koverti – koju će otvoriti na putu prema svojoj kući – poneti po 69 poruka prijateljstva. Slične poruke su prošle godine nekima izmenile život; bilo je tu svega: od izjava ljubavi – koja je nastavljena, do vrlo korisnih zdravstvenih i socioloških saveta.

O ciljevima, sadržaju i rezultatima ovog kampa govorila je pokretač i koordinator, prof. Latinka Milojević iz Kruševca. Ona je generalna sekretarka Saveza društava osoba obolelih od šećerne bolesti Srbije, a u protekloj deceniji organizovala je deset sličnih kampova. Ovaj na Goču je bio najposećeniji i najsadržajniji.

– Rezultati ovoga što smo uradili na Goču tek će se videti, ali sam sigurna da je ovo bio najbolji kamp do sada i da smo svim učesnicima mnogo pomogli. Proteklih deset dana održano je više edukativnih predavanja u kojima su deca aktivno učestvovala. To su: Fizička aktivnost i šećerna bolest, Korekcije doza insulina, LJubav, seks i šećerna bolest, Ugljeni hidrati i broj jedinica insulina, Kako se koriste insulinske pumpe, Komplikacije u dijabetesu i slično. Uz to deca su bila vrlo aktivna. Svakodnevno su išli u šetnje, igrali fudbal, odbojku, tenis, košarku; organizovani su kvizovi znanja i razna druga takmičenja. Najvažnije što smo za ovih desetak dana uradili jeste osamostaljivanje dece. Deca dijabetičari su uglavnom vrlo vezana za roditelje i zavisna od njihove pomoći. Dešava se da čovek koji ima 20 godina svaku noć prespava u istoj sobi sa svojim roditeljima i da ne može samostalno gotovo ništa da uradi, pa ni da sebi odredi i da odgovarajuću dozu insulina, a od toga mu život zavisi, ističe Milojevićeva.

Dosta je učesnika ovog kampa – njih 25 – koji su se prvi put odvojili od roditelja, a u kampu su naučili da ubuduće samostalno mere šećer, određuju doze, sami sebi daju insulin…

Kao sekretarka Saveza društava obolelih od šećerne bolesti Srbije prof. Milojević iznosi i zabrinjavajuće podatke da u Kruševcu ima 10.500 registrovanih dijabetičara.

– Kada je država odlučila da ukine savetovališta, koja su radila pri domovima zdravlja, u Kruševcu to nije urađeno. Tako veliki procenat obolelih bio je i razlog da ne poslušamo tu neobjašnjivo lošu odluku. Kod nas je savetovalište, samo u drugoj formi, nastavilo da živi, da bolesnim i nesrećnim ljudima pomaže i da im život i bolest čini podnošljivijim. Jedan od rezultata takve naše odluke su i ovi kampovi. Ovo je način naše borbe protiv dijabetesa i protiv loših odluka. Zato mene i sve dijabetičare mnogo raduje odluka Ministarstva zdravlja da na jesen, verovatno početkom novembra, ponovo pokrene savetovališta i tako nama pruži pomoć, pažnju i podršku. To će spasti mnoge živote, a mnogim dijabetičarima život i njihovu muku učiniti podnošljivijom – kaže Milojevićeva.

Radu ovog kampa svoj doprinos dali su: Novonordisk, Adoc i još nekoliko firmi i pojedinaca među kojima je bio i domaći proizvođač „Telemedicina“ sa najnovijim suplementom DIJABEL, koji vrlo uspešno dijabetičarima pomaže da smanje rizik od brojnih komplikacija.