Razvoj neinvazivne dijagnostike vaskularnih bolesti

Pozdravnu reč prisutnim gostima uputio je predsedavajući simpozijumom prof. dr Đorđe Radak, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, koji je izrazio želju da će okupljanje i razmena znanja i prakse najpoznatijih i najboljih stručnjaka poboljšati i unaprediti rano otkrivanje vaskularnih oboljenja.

– Koncentracija velikog broja eminentnih angiologa, vaskularnih hirurga i interventnih radiologa na jednom mestu predstavlja impuls za dalju saradnju i unapređenje zajedničkog rada, i uvođenje novih metoda u lečenju vaskularnih bolesti. CT angiografija (multi slajs skener) je jedan od neinvazivnih metoda dijagnostike, ali i preduslov minimalno invazivne terapije. Do pre nekoliko godina utvrđivanje vaskularne dijagnoze podrazumevalo je primenu arterografije (ubrizgavanje kontrasta u arteriju), što je bio bolan i neprijatan postupak. Danas sa novim savremenim pristupom u ranom dijagnostikovanju bolesti neprijatnost je isključena, a dugotrajno čekanje u bolnicama zaboravljeno – kaže za Danas prof. dr Đorđe Radak.

Prema njegovim rečima, upotrebom CT angiografije otvorile su se nove perspektive i precizirali nalazi, ali došlo je i do otkrića novih do sada nepoznatih bolesti, kao što su peretracija aorte ulkusom i prizidna tromboza, za koje se nije znalo sve do primene savremenih metoda.

– Još jedan od aspekata simpozijuma jeste informisanje javnosti o terapijskim mogućnostima, kao i o opcijama za prevenciju vaskularnih oboljenja, koja u ovom trenutku ugrožavaju 52 odsto svetske populacije. Društvena struktura pacijenata je promenjena, sve je starija demografska karta, a ateroskleroza postaje socijalni fenomen. Unošenje brze hrane u organizam, svakodnevni stres i povećan unos šećera predisponira za razvoj tog oboljenja vena – tvrdi akademik Radak.

Interesantno predavanje o disekciji i tretmanu disekcije arterije na simpozijumu održao je prof. dr Haris Huseinagić sa Klinike za radiologiju i nuklearnu medicinu Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) u Tuzli, koji je u razgovoru za Danas govorio o novim načinima ranog dijagnostikovanja vaskularnih bolesti, kao i o radu sa pacijentima u toj susednoj zemlji.

– Genetski smo sličan narod sa sličnim problemima. Imamo nezdrave navike, volimo da jedemo, pijemo i veselimo se, zbog čega je u BiH kao i u Srbiji povećan broj srčanih bolesnika. Moždani udar je postao karakteristika nezdravog načina života, ali je zato dijagnostika poboljšana, kvalitetnija i bolja. Pre 20 godina nismo imali tako razvijeno brzo postavljanje dijagnoze, dok je danas to sasvim druga priča. Multi slajs skener (CT) u odnosu na klasičnu metodu ubrzava i precizira pregled pacijenata sa vaskularnim oboljenjem – kaže Huseinagić.

Kada je reč o problematici vaskularnih bolesti, u Hrvatskoj je slična situacija kao i u Srbiji. To potvrđuje i dr Vinko Vidjak, specijalista radiologije Kliničke bolnice „Merkur“ u Zagrebu, koji ističe da je za svaku brzu i bolju dijagnozu bolesti neophodan novac.

– Svuda fali stručnog kadra i novčanih sredstava, pogotovo kada ste članica Evropske unije. U Hrvatskoj već godinama postoji problematika vaskularnih oboljenja, ali pravovremenom prevencijom broj je moguće smanjiti. Kada se pojave oboljenja, najbolje je primeniti metode stentovanje, dilataciju i druge vaskularne načine lečenja. Savremena tehnika nam omogućava da u srednjoj i starijoj dobi imamo kvalitetniji način života, što govori samo da simbioza informatike i medicine omogućava najbolji uspeh u lečenju pacijenata – objašnjava za naš list Vidjak.

Dr Dimitrij Kuhelj sa Kliničkog instituta za radiologiju UMC u Ljubljani ističe za Danas da je seminar jako važan za multidisciplinarni i zajednički pristup problemu lečenja vaskularnih bolesti.

– Statistika u Sloveniji je slična kao i u drugim zemljama regiona kada su u pitanju stručnjaci i timovi koji rade na brzom otkrivanju vaskularnih oboljenja. U poslednje vreme problem predstavljaju troškovi, ali je situacija u svakom slučaju daleko bolja nego ranije. Ako se upoređujemo sa evropskim procentom po broju medicinskog osoblja, onda nam fali ljudi koji su stručni iz te oblasti. I pored svega, zdravlje i sigurnost pacijenta nam je na prvom mestu – zaključuje Kuhelj.

Na simpozijumu su pored gorepomenutih stručnjaka govorili i prof. dr Zoran Milošević sa UKC Ljubljana, prof. dr Boris Brkljačić sa Medicinskog fakulteta u Zagrebu, kao i stručnjaci iz Srbije prof. dr Goran Stanković, prof. dr Dragan Sagić i prof. dr Nenad Ilijevski, sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Srđan Babić i dr Slobodan Tanasković sa Instituta za kardivaskularne bolesti Dedinje.

Predavanja i praksa

Prvog dana dvodnevnog simpozijuma „Masterclass: CT angiografija kreira nove terapijske opcije“ u hotelu „M“ na Voždovcu održana su predavanja na temu karotidna bolest i koronarna bolest, aneurzimatska bolest i hibridne procedure. Drugog dana regionalnog skupa na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje organizovan je praktični rad u tri hirurške sale i jednoj hibridnoj.