Neuropatski bol je vrsta hroničnog bola koji se javlja kao posledica oštećenja i bolesti nervnog sistema. Nema zaštitnu funkciju kao akutni bol, a može biti uzrokovan dijabetesom, oštećenjem nerava ili kičmene moždine, multiplom sklerozom, ili kao posledica moždanog udara i maligniteta.
Pacijenti ga opisuju kao bol koji se ne može ni sa čim uporediti. Ubraja se u hronične bolove koji se najteže leče, ali se mogu kontrolisati.
Kako bi ukazali na važnost ranog prepoznavanja i mogućnosti efikasne kontrole neuropatskih bolova, Srpsko udruženje za periferni nervni sistem od Udruženja dijabetičara Velenje iz Slovenije dobilo je kao donaciju kutije sa senzorima za bol. Ove kutije, opremljene posebnim senzorima omogućavaju da na sopstvenoj koži, barem za trenutak osetimo pet različitih vrsta neuropatskog bola, te na taj način bolje razumemo šta znači svakodnevno živeti sa ovim hroničnim oblikom bola.
O vrstama neuropatskog bola, njegovim uzrocima, simptomima i načinu lečenja u Srbiji i zemljama u regionu, prilikom uručivanja donacije govorili su prof. dr sci. med. Zorica Stević, načelnica Centra za bol na Odeljenju za neuromišićne bolesti i bolesti kičmene moždine, Klinike za neurologiju KCS, doc. dr sci. med. Nebojša Lađević iz Centra za anesteziologiju i reanimatologiju KCS, asist. mag. Aleš Pražnikar, spec. neurologije sa Neurološke klinike, UKC Ljubljana, Romana Praprotnik, predsednica Udruženja dijabetičara Velenje i Slavica Terzić, koja boluje od dijabetične neuropatije.
Na šta utiče hronični neuropatski bol?
Hronični neuropatski bol je neprijatno, individualno, subjektivno, senzorno i emocionalno iskustvo vezano za hroničnu bolest od koje pacijent boluje. Hronični bol, za razliku od akutnog, traje najmanje tri meseca. Zbog značajnog narušavanja kvaliteta života bolesnika, hronični bol, pored fizičkih patnji, prate i somatske i psihosocijalne posledice, što utiče i na bolesnika i one koji žive u njegovom okruženju.
– Neuropatski bol nas ograničava kod svakodnevnih aktivnosti, u radu, brizi o sebi i drugima, prilikom spavanja i konzumiranja hrane, postajemo čemerni i tužni. Osećamo se umorno, usamljeno i pogođeno, česti pratioci neuropatskog bola su depresija i anksioznost. Zato taj oblik hroničnog bola snažno utiče ne samo na bolesnika nego i na njegove najbliže, i zato je veoma bitno da i oni razumeju o kakvim osećajima se radi i kako mogu da pomognu- istakla je Slavica Terzić, pacijentkinja sa hroničnim neuropatskim bolom.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u saradnji sa IASP (International Association for the Study of Pain) i EFIC (European Federation of IASP chapters), 2001. godine usvojila je Deklaraciju, kojom se otklanjanje bola promoviše kao osnovno ljudsko pravo. U Deklaraciji IASP-a i EFIC-a iz 2004. navodi se: akutni bol kao simptom tkivnog oštećenja, a hronični bol, kao bolest sama po sebi.
Lečenje neuropatskog bola u Srbiji
– Cilj lečenja neuropatskog bola je olakšanje tegoba i sprečavanje daljeg razvoja patološkog procesa bola, smanjenje osećaja bola i povećanje fizičke sposobnosti za rad, kao i psihološke spremnosti za građenje odnosa sa ljudima u okruženju – pojasnila je dr Zorica Stević, načelnica Centra za bol na Odeljenju za neuromišićne bolesti i bolesti kičmene moždine, Klinike za neurologiju KCS.
Trenutno se u Srbiji lekovi protiv neuropatskog bola uvode u terapiju na osnovu mišljenja neurologa ili neuropsihijatra ili psihijatra što pacijentima otežava put do leka. Zbog toga bi bilo dobro da i onkolozi, endokrinolozi, fizijatri i anesteziolozi koji leče pacijente sa neuropatskim bolom takođe mogu da predlože uvođenje leka protiv neuropatskog bola.
Doc. dr Nebojša Lađević, iz Centra za anesteziologiju i reanimatologiju KCS dodao je da neuropatski bol može postati hroničan i tada ga je najteže lečiti, ali ga možemo kontrolisati lekovima.
– S obzirom da ne-opioidni i opioidni analgetici slabo deluju, za lečenje neuropatskog bola koriste se lekovi antidepresivi i antiepileptici, koji u slučaju neuropatskog bola imaju i analgetička svojstva, tako da zaustavljaju ili moduliraju proces prenosa bolnog nadražaja prema mozgu – kaže Lađević.
Iskustva drugih zemalja
„U Sloveniji direktne troškove lečenja svih oblika hroničnog bola na godišnjem nivou procenjujemo na otprilike 122 miliona evra, i više, što uključuje zdravstvene usluge, lekove na recept i nadoknadu za odsustvo sa posla. Zato je podizanje svesti o bolu i informisanje o mogućnostima da ga kontrolišemo od ključnog značaja“, ocenio je Aleš Pražnikar, specijalista neurologije sa Neurološke klinike, UKC Ljubljana.
Prema rezultatima istraživanja Američkog udruženja protiv bola, iz novembra 2006. godine, svaki četvrti Amerikanac pati od nekog oblika hroničnog bola, a u poslednjih dvadeset godina, to je primarni uzrok odlaska na bolovanje američkih radnika. Izračunato je da kompanije u SAD zbog toga neposredno i posredno godišnje gube oko 250 milijardi dolara.
Neuropatski bol izaziva značajno smanjenje kvaliteta života. Oboleli imaju ograničenja kod dnevnih aktivnosti, pokretljivosti, držanja, pri korišćenju, podizanju i nošenju stvari, poremećaj sna, ograničenja vezana za rekreaciju, hobije, uživanje u životu, smanjenje socijalnih kontakata, promene psihološkog statusa koji izaziva: depresiju kod jedne trećine pacijenata, anksioznost kod jedne četvrtine, gubitak pamćenja kod 12 odsto i poremećaje u odnosima kod 70 odsto pacijenata.
Neuropatski bol takođe direktno utiče na radnu sposobnost kod 52 procenta pacijenata, od čega je 17 odsto moralo biti penzionisano, četiri odsto je ostalo bez posla, 34 odsto je otišlo u invalidsku penziju, 18 odsto je prešlo na skraćeno radno vreme zbog bolesti, osam odsto je otišlo na honorarni rad a tek 19 procenata ostalo je sa punim radnim vremenom. Gubitak produktivnosti javlja se kod čak 80 odsto pacijenata sa neuropatskim bolom.
Ciljevi tretmana neuropatskog bola zato su olakšanje bola i sprečavanje daljeg razvoja patološkog procesa bola, smanjenje osećaja bola, povećanje fizičke sposobnosti za rad kao i psihološke spremnosti za odnose.
Ko ima neuropatske bolove
Od neuropatskih bolova pati 26 odsto pacijenata sa dijabetesom, 8 odsto bolesnika nakon moždanog udara, 34 odsto bolesnika sa multiplom sklerozom, 67 odsto bolesnika sa oštećenjima kičmene moždine, 37 odsto pacijenata sa hroničnim bolom u leđima ima neuropatski ili mešoviti bol, od 25 do 50 odsto pacijenata starijih od 50 godina posle herpes zostera imaju PHN (postherpetična neuralgija), 33 odsto obolelih od raka ima kancerski bol (neuropatski i mešoviti), 20 odsto pacijenata koji su imali mastektomiju ima neuropatski bol ili mešoviti bol.
Simptomi
Simptomi neuropatskog bola su preterana ili netipična osetljivost: parestezija (osećaj gorenja, ukočenosti, hladnoće, peckanja ili trnjenja) i disestezija (svrab), zatim, pojačana reakcija na bolne stimulacije (hiperalgezija), bolna reakcija na stimulaciju koja obično ne izaziva bol (alodinija).
Uticaj na kvalitet života
Neuropatski bol, kao vrsta hroničnog bola, izaziva poremećaj sna u 60 odsto slučajeva, gubitak energije (58 odsto), pospanost (40 odsto), poteškoće sa koncentrisanjem (36 odsto), depresiju (35 odsto), anksioznost (28 odsto) i gubitak apetita (18 odsto slučajeva).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
