Vakcinacija najefikasnija protiv zaraznih bolesti

P { margin-bottom: 0.21cm; }Cilj sistematske obavezne imunizacije je dostići i održati 95 odsto obuhvata programom obavezne vakcinacije radi sprečavanja obolevanja od pojedinih zaraznih bolesti, mogućih komplikacija pa čak i smrtnih ishoda, rečeno je na prekjuče održanom skupu u Institutu za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“. Vodeći infektolozi organizovali su telekonferenciju na kojoj su razmenili iskustva iz prakse, probleme, izazove i planove na tu temu sa kolegama iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, a povodom jedanaeste nedelje imunizacije koja se obeležava od 24. do 30. aprila.

Direktor „Batuta“ Dragan Ilić rekao je da možemo biti tek relativno zadovoljni obuhvatom vakcinacije u Srbiji, jer je on za određeni broj vakcina niži od 95 odsto. „Dobra vest za ovu godinu je da svih vakcina ima u dovoljnom broju, i da nemamo zastoja“, rekao je Ilić.

Goranka Lončarević, šef Odeljenja za kontrolu imunizacije u Institutu, navela je da je u Srbiji obavezno vakcinisanje protiv deset bolesti, a da su do sada imunizacijom iskorenjene velike boginje, difterija i neonatalni tetanus.

– Imunizacija je mera koja je najefikasnija prevencije jer jer je usmerena i ka pojedincu ali i ka kolektivu. S jedne strane sprečavamo obolevanje, moguće komplikacije i smrtne ishode, ali i epidemijsko javljanje ne tako lakih bolesti, koje se mogu kontrolisati, odstraniti i iskoreniti primenom vakcine – rekla je Lončarevićeva.

Ona je dodala da, iako su u više od 150 zemalja definisane zarazne bolesti protiv kojih je neophodno sprovesti imunizaciju, još uvek se u 18 od 35 zemalja evropskog regiona održavaju endemske morbile.

– Budući ciljevi utvrđeni globalnom i regionalnom strategijom su iskorenjivanje dečije paralize, koje je u završnoj fazi i od 2015. održava se samo u Avganistanu i Pakistanu, kao i potpuno odstranjivanje morbila odnosno rubele – navela je Lončarevićeva.

Ona je dodala da je poslednja epidemija morbila izbila prošle godine sa 400 obolelih lica , pri čemu je 95 odsto njih bilo bez adekvatnog vakcinalnog statusa ili nevakcinisano. „Polovina obolelih je imala komplikacije, a u dva slučaja imali smo zapaljenje mozga“, dodala je ona.

Prema njenim rečima, vakcine koje su dostupne u Srbiji su bezbedne i efikasne, kontrolisane od strane Agencije za lekove i u skladu sa nacionalnim kalendarom.

– Novim Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji je donet ove godine, u kalendar imunizacije uvedena je vakcina protiv oboljenja izazvanih streptokokom pneumoniae. Podaci SZO pokazuju da je pneumokok vodeći uzrok smrtnosti kod dece mlađe od pet godina na globalnom nivou, što je značajno drugačija slika nego ranijih godina. Zato je u Srbiji prihvaćena preporuka da se uvede pneumokokna vakcina – rekla je Lončarevićeva i dodala da roditelji najčešće odbijaju da vakcinišu decu MMR-om i da u negativnom trendu prednjači jug Srbije – Nišavski i Toplički okrug.

LJubica Andrić iz Instituta za javno zdravlje Republike Srpske potvrdila je da je, pored procesa nabavke vakcina i nestašica na tržištu, velika prepreka potpunom obuhvatu imunizacijom velika antivakcinalna kampanja, posebno izražena na društvenim mrežama, gde su roditelji bombardovani ogromnim brojem informacija iz različitih, nepouzdanih izvora. „Ne treba zanemariti i to da u kampanjama učestvuje i određeni broj lekara, pedijatara, koji savetuju roditelje da ne vakcinišu decu, pa bi i to trebalo regulisati na neki način“, kaže Andrićeva podsećajući da se i Banja Luka nedavno, u avgustu prošle godine, izborila sa epidemijom morbila.

Bernard Kajić iz Zagrebačkog Zavoda za javno zdravlje napominje da ni nakon presude Ustavnog suda koji je zakonsku odredbu o obaveznom vakcinisanju proglasio u skladu sa Ustavom, nije rešen problem vakcinisanja, a ni kalendar imunizacije nije bogatiji od pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji, te da on zavisi od finansijskih mogućnosti zemlje.

Dragan Laušević iz podgoričkog Instituta za javno zdravlje napominje da je veoma teško ubediti roditelje u neophodnost imunizacije kada oni već godinama nemaju iskustva o tome šta znači bolovati od bolesti poput zauški ili rubele.

Musa Sanjin iz Instituta za javno zdravlje BiH je primetio da internet kampanje protiv vakcinisanja imaju sve veći uticaj na odluku roditelja, daleko veći nego savet lekara, i da se time značajno podgrevaju strah, skepticizam i nepoverenje prema državnim institucijama.

Dragana Soćanin ispred udruženja Roditelj sugerisala je da, upravo zbog velike dostupnosti interneta, i glas struke treba da bude mnogo glasniji na društvenim mrežama, te tako stigne i do roditelja i razreši im nedoumice.

U evropskom regionu SZO nije vakcinisano osnovnim vakcinama blizu milion osoba, i poslednjih godina zemlje evropskog regiona suočene su sa epidemijama malih boginja, rubele, zaušaka koje se javljaju kod osetljive populacije koja nije vakcinisana.

Roditelji žrtve

U Republici Srpskoj je na snazi zakon koji predviđa kazne za roditelje koji ne vakcinišu svoju decu, ali mi još uvek ne primenjujemo te odredbe, jer su roditelji zbunjeni i žrtve su loše informisanosti, kaže LJubica Andrić.

Šta je pneumokokna bolest

Pneumokokna bolest je vodeći uzrok ozbiljnih oboljenja kod dece u svetu. Bolest obuhvata spektar infekcija izazvanih bakterijom Streptococcus pneumoniae (pneumokok). Može da izazove ozbiljna životno ugrožavajuća stanja. Invazivne pneumokokne bolesti (IPB) su pneumokokni meningitis, invazivna upalu pluća, pneumokokna bakterijemija (sepsu), a neinvazivne pneumokokne bolesti su zapaljenje srednjeg uva, sinuzitis i bronhitis. Oko 75 odsto svih slučajeva IPB i 83 odsto meningitisa se javljaju kod dece mlađe od dve godine.