U poslednje vreme istraživanja na temu konzumacije žitarica za doručak sve se više fokusiraju na pozitivan uticaj koji imaju na koncentraciju i kognitivne sposobnosti dece i adolescenata, u kontekstu boljeg pamćenja i poboljšanja pažnje u školi. To se objašnjava time da žitarice sa celim zrnom za doručak održavaju optimalan nivo glukoze u krvi, pa su jedan od najboljih izvora lako i brzo dostupne energije, kaže Tena Niseteo, dipl. inž. preh. teh., klinička nutricionistkinja.
P { margin-bottom: 0.21cm; }Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji 2013. pokazalo je da deca koja konzumiraju žitarice za doručak imaju veći unos složenih ugljenih hidrata, vlakana i mikronutrijenata, kao i mleka i mlečnih proizvoda, što posledično rezultira većim unosom probiotika i kalcijuma. Dodatno, imaju niži unos masti i holesterola, normalnu telesnu težinu i bolje kognitivne sposobnosti.
Raznolikost je temelj svakog hranljivog obroka. Kada je reč o najvažnijem obroku u toku dana, kao dobar izbor za dečji doručak preporučuje se odabir različitih žitarica sa celim zrnom. Na ovaj način dečija ishrana obogaćuje se dodatnim hranljivim materijama – ugljenim hidratima i biljnim belančevinama, vitaminima i mineralima sadržanim u opni zrna. Upravo je iz tog razloga Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država u novim smernicama o pravilnom načinu ishrane pod nazivom „MyPlate“ za žitarice sa celim zrnom rezervisalo gotovo četvrtinu tanjira, odnosno uobičajenog obroka, s obzirom na to da su one osnova uravnotežene i raznovrsne ishrane. Pored toga što se oslanja na temeljne postulate pravilne ishrane, „MyPlate“ pruža i nove smernice naglašavajući važnost uživanja u jelu, izbegavanje velikih porcija, uključivanje više različitih „boja“ prilikom serviranja, kao i izbegavanje prekomernog unosa soli.
Razvojem nauke o ishrani i usled sve većeg broja istraživanja nutritivnih vrednosti pojedinih namirnica, koja za cilj imaju otkrivanje i iskorišćavanje zdravstvenih koristi ovih namirnica, žitarice su postale jedna od prvih prehrambenih vrsta koje su počele da se intenzivnije tehnološki obrađuju. Tako se od najstarije vrste obrade u mlinovima za preradu brašna i griza tehnologija žitarica razvila do visoko sofisticiranih proizvoda, među kojima se ističu žitarice za doručak. Najčešće sirovine za proizvodnju žitarica za doručak upravo su tradicionalne vrste poput kukuruza, pirinča, pšenice, ječma, zobi i prosa, ali u današnje vreme, zbog svog izrazito bogatog nutritivnog sastava, sve popularnije postaju i tzv. pseudožitarice amarant i kinoa. Kvalitet ovih sirovina, naročito kada se govori o žitaricama za doručak koje su namenjene deci, mora biti proveren i vrhunski, objašnjava Tena Niseteo.
Moderna tehnološka obrada žitarica vodi se najnovijim naučnim saznanjima i medicinskim preporukama. U cilju obezbeđivanja što potpunijeg obroka, posebno za decu, žitarice za doručak se vrlo često obogaćuju pojedinim vitaminima i mineralima kao što su gvožđe, vitamini B kompleksa, folna kiselina, vitamin D, kao i kalcijum, cink, magnezijum i drugi.
Obogaćivanje žitarica vitaminima i mineralima
Poznato je da nedostatak vitamina D i vitamina B kompleksa, ali i minerala poput gvožđa i cinka, može značajno uticati na rast i neurokognitivni razvoj deteta. Upravo iz tog razloga su obogaćene žitarice za doručak dobar izbor za dopunu ishrane dece i adolescenata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
