Voleti narod više od države

Nije bilo prevoza a mi išli iz Beograda. Bila je vejavica a ja ga ugledao sa nepune dve godine. U Glavnoj ulici bilo je nekoliko uličnih tezgi.

Mada nemam običaj da kupujem na ulici, prišao sam jer sam video priveske a među njima i privezak Barselone. Ona je moj omiljeni španski klub. Izvinite vi koji navijate za Real Madrid.

Dok sam kupovao primetio sam da gospođa koja prodaje ima i stone zastave države Srbije. Zapitao sam je ima li narodnu zastavu Srbije. To je ona bez bilo kakvih obeležja. Reče da nema. Ja počeh da komentarišem kako više volim narod nego državu, pa zato hoću da kupim narodnu zastavu a ne državnu. I još dodah da je narod večan. Ona sva ustrepta i reče da voli svoju državu. Ja joj rekoh da ja više volim moj narod nego državu. Pomislio sam da je dobila dozvolu za uličnu prodaju od te države i da, po službenoj dužnosti, treba tu državu da brani. Preda mnom. Pred svima.

I dalje se opirala kao da govorim nešto ružno protiv države. A ja ništa ružno nisam rekao. Rekao sam da više volim moj narod koji čini tu državu. Glas joj je bio paničan ali tih. U očima strah. Kao da će sad pripadnici te države joj priši i uhapsiti je. Znala je da ja nisam provokator ali ipak se branila. Od čega? Od mene? Pa ja sam taj narod a ne ta država.

Sunce žarko.

Zar je dotle došlo da ne možeš da kažeš šta misliš? Da se plašiš od nečeg nevidljivog a sveprisutnog. A nije Bog. Narod čini državu a ne država narod, rekoh u odbranu naroda pred državom. Ona samo tiho reče u pravu ste.

Platih i odoh.

Da li je ostao strah u njenim očima?

Autor je advokat