CEAS traži činjenice o NATO bombardovanju

CEAS je pozvao Vučiča da to učini u skladu sa svojim zalaganjem za proces pomirenja i insistiranjem na njegovom doprinosu stabilnosti regiona i dobrosusedskih odnosa.

Premijer Srbije i predsednički kandidat vladajuće koalicije Aleksandar Vučić je danas povodom obeležavanja 18 godišnjice NATO bombardovanja izneo podatak da je u njemu poginulo oko 2.000 civila i više od 1.000 vojnika i policijaca, podseća CEAS u saopštenju i dodahje da se time se broj žrtava, prema procenama Srbije, popeo na više od 3.000 osoba.

Dodaje se da takve procene uporno iznose i predstavnici Ruske federacije. Ministar spoljnih poslova RF, Sergej Lavrov otišao je i korak dalje u širenju bezočnog narativa spominjući „više stotina poginule dece“, vređajući time stvarne žrtve NATO vazdušne kampanje.

Nažalost, ni ostali državni zvaničnici, javni servis građana Srbije RTS, ruski zvaničnici ali i većina drugih aktera javnog i političkog života i dalje barataju netačnim podacima o broju civilnih i vojnih žrtava NATO vazdušne kampanje protiv Savezne Republike Jugoslavije, konstauje CEAS.

CEAS smatra da to govori i o nespremnosti najviših funkcionera vlasti, ali nažalost i većine predsedničkih kandidata, civilnog društva i odgovornih medija, da građanima Srbje govore istinu.

Ovakvo stanje pre govori o njihovoj dvoličnosti u odnosu prema saradnji Srbije sa NATO od koje korist imaju oni i NATO, ali ne i, zbog sistemskog širenja lažnog narativa, konfuzni i neinformisani građani Srbije, ocenio je CAEAS. CEAS smatra takođe da je „sramno i prema građanima Srbije, a pre svega prema stvarnim žrtvama i njihovim porodicama, da institucije države Srbije ni 18 godina nakon NATO bombardovanja nisu uradile zvaničan popis osoba koje su izgubile život 1999. godine“.

Iz godine u godinu, procene srpskih i ruskih zvaničnika o broju stradalih tokom NATO bombardovanja se kreću u rasponu između 1.200 i 3.000 osoba. CEAS naglašava da je prema jedinom do sada urađenom poimeničnom popisu stradalih, demografski verifikovanom metodom i proverom više izvora, koji je uradio Fond za humanitarno pravo, u periodu od 24. marta do 12. juna 1999. godine, stradalo 758 osoba. Od toga broja je u Srbiji van Kosova stradalo 275 osoba, i to 180 civila, 90 pripadnika Vojske Jugoslavije i pet pripadnika MUP Srbije.

Na Kosovu je u tom periodu od NATO bombi poginulo 483 osobe, i to 267 civila, od čega 209 albanskih i 58 nealbanskih, 170 pripadnika Vojske Jugoslavije i 26 pripadnika OVK.

CEAS smatra da sistemskim uveličavanjem broja žrtava stradalih tokom 1999. godine Srbija i njeni saveznici u Ruskoj federaciji namerno već godinama sprečavaju otvaranje javne debate o NATO intervenciji protiv SRJ, njenim uzrocima, toku intervencije a pogotovu o masovnim zločinima
srpskih snaga na Kosovu pre i tokom NATO bombardovanja, kao i načinom na koji se Srbija odnosi prema ovom periodu iz bliske prošlosti.

CEAS u saopštenju ističe da zabrinjava i neotvaranje pitanja krivične odgovornosti visoko pozicioniranih pripadnika Vojske i policije Srbije za zločine na Kosovu, posebno odgovornosti LJubiše Dikovića, sadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije za koga postoje ozbiljne sumnje da su u zoni odgovornosti njegove jedinice na Kosovu počinjeni mnogobrojni zločini protiv albanskih civila 1999. godine.

Otvaranje ovih tema nesumnjivo bi otvorilo i pitanje odgovornosti sadašnjeg poliitčkog vrha u ovim dešavanjima. Umesto toga javnost se dodatno sistemski namerno kontaminira lažnim anti-NATO narativima, ocenjuje CEAS u saopštenju.