Site name

Znamenite žene

Biljana Jovanović: Beskompromisna buntovnica

"Shvatila sam ponovo da je ovaj grad neuništiv. To nema veze ni sa ovim režimom, o kome je sve dovoljno rečeno, ni sa prethodnim, nema veze ni sa Srbima...

2

Piše: M. K.

30. novembar 2017. 08:00

Biljana Jovanović: Beskompromisna buntovnica

To je jedna neprekinuta linija od 15. veka. To što je danas u Beogradu tako grozničavo to nije ništa strašno. Nijedan režim neće moći da očisti i učini Beograd jednonacionalnim. Makar bila i najstrašnija represija. Beograd se, po energiji koju ima, može uporediti samo sa Sarajevom i Skopljem", izjavila je u jednom intervjuu Biljana Jovanović objavljenom 1993. godine.

Tom čišćenju se jasno i glasno suprotstavila ova književnica i beskopromisna buntovnica koja je uvek bila u jezgru beogradske intelektualne javnosti koja se borila za građanske i ljudske slobode. O njenom životu i delu se, nažalost, ne može naći mnogo informacija u medjima i na internetu. Ono malo tekstova o Biljani Jovanović uvek je puno ne samo poštovanja, već i zadivljenosti nesvakidašnjim životom i delom. Borka Pavićević i Radmila Lazić o njoj govore kao o "buntovnica s razlogom", o ličnosti kojoj je pobuna bila način života, njena poetika, koja je ulila svoj duh i energiju u odbranu ljudskih prava.

Najpre osamdesetih, u Odboru za zaštitu umetničkih sloboda, a zatim u Civilnom pokretu otpora i antiratnim akcijama. Bila je protiv getoiziranja država, naroda i ljudi... omiljena u Skoplju, LJubljani, Prištini, Dubrovniku, Zagrebu... Kažu da je "posedovala osetljivost hrabrih i nežnost osetljivih". Ivan Čolović rekao je: "Bila je najslobodniji čovek koga sam poznavao."

"Biljana Jovanović stupila je u srpsku književnost kao pojava koju ta književnost nije nikada imala, čak ni sedamdestih godina, kada su takve drske devojčice iskakale u francuskoj, engleskoj, američkoj književnosti. Devojčice u literaturu unose inat, razornu erotiku, nov jezik, nova pravila, naročito kad bolno ruše stara pravila. Kada je objavila svoj prvi roman Pada Avala, izazvala je više straha nego pohvala, a zvanična kritika, nije znala šta da radi sa ovim komadom užarenog uglja", pisala je o njenom književnom delu Svetlana Slapšak.

Rođena je 28. januara 1953. godine u Beogradu, gde je završila studije filozofije. Bila je članica Odbora za zaštitu umetničkih sloboda, predsednica Odbora za zaštitu čoveka i okoline, jedna od osnivačica UJDI-ja (Udruženje za jugoslovensku demokratsku inicijativu), Helsinškog parlamenta, Beogradskog kruga. Jedna od organizatorki i učesnica svih antiratnih akcija uoči izbijanja rata u Jugoslaviji. Sa Radom Iveković, Radmilom Lazić i Marušom Krese je koautorka antiratne prepiske "Vjetar ide na jug i obrće se na sjever". Autorka je zbirke pesama "Čuvar", tri romana: "Pada Avala", "Psi i ostali" i "Duša, jedinica moja", četiri drame: "Ulrike Majnhof", "Leti u goru kao ptica", "Centralni zatvor" i "Soba na Bosforu". Umrla je 11. marta 1996. godine u LJubljani, a sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.

Od 2006. godine, Srpsko književno društvo dodeljuje nagradu "Biljana Jovanović" za najbolji roman na srpskom jeziku.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

povezane vesti

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Vjera

30. novembar 2017.

Otvarala mi je vidike! Cesto mislim na nju!

Sunčica

30. novembar 2017.

Neprevazidjena (iako bi ona sa građanskim prezirom gledala na ovu reč) heroina. Ona je jela ruže, znate - nije ih primala.