Strah od gubitka posla i identiteta

 Ipak, kada se inovacije primenjuju u praksi suočavamo se sa velikim preprekama, tako da pojedine vlade zabranjuju da se noviteti odmah primenjuju, čak i kada bi to donelo dalekosežnu korist. Ilustracije radi, pronalazak štampe je predstavljao blagoslov za svetske religije, koje su dobile šansu da šire verske tekstove. Ipak, Otomansko carstvo je gotovo četiri veka zabranjivalo štampanje Kurana. Godine 1515. sultan Selim je doneo ukaz o „kažnjavanju smrću svakoga ko se lati štampanja“.

Ostaje pitanje zašto postoji protivljenje upotrebi korisne tehnologije? Kao što tvrdim u svojoj knjizi „Inovacija i njeni neprijatelji – zašto se ljudi opiru novim tehnologijama“, odgovor se ne svodi samo na strah od nepoznatog. Zapravo, opiranje tehnološkom napretku obično je posledica bojazni da će biti narušen status kvo, što bi podrazumevalo gubitak posla, zarade, moći i identiteta. Stoga, vlade neretko na kraju donesu odluku da je lakše zabraniti novu tehnologiju nego joj se prilagoditi. Na primer, zabranom štampanja Kurana otomanski lideri su odložili gubitak posla za pisare i kaligrafe, od kojih su većina bile žene, čuvene po svom umeću. Ali, zaštita radnih mesta nije bio glavni razlog takve zabrane, imajući u vidu da su 1727. turski vladari dozvolili štampanje tekstova svetovnog sadržaja, uprkos protestu kaligrafa, koji su odgovorili na uvođenje te mere stavljanjem mastila i pera u mrtvačke sanduke i marširajući do dvora u Istanbulu. Dakle, tu se radilo, pre svega, o verskom znanju, koje je služilo kao „lepak“ za društvo i stub političke moći, odnosno strahovanju otomanskih lidera da će vernicima putem štampe biti raširene nove ideje.

Naravno, nisu uvek vlade krivci za nametanje prepreka tehnološkoj inovaciji, već i oni koji lobiraju kod režima da uvede ograničenja. To je bio slučaj sa protivnicima genetski modifikovanih krompira pre 14 godina, koji su marširali Dablinom kako bi protestovali protiv „smrti dobre hrane“. Takođe, protivnici nove tehnologije mogu da se služe klevetama, dezinformacijama ili, čak, demonizacijama, što je bez sumnje bilo delotvorno u prošlosti. Između ostalog, 1674. godine Engleskinje su pokrenule peticiju protiv kafe, tvrdeći da taj napitak izaziva sterilitet i da treba da ga konzumiraju samo stariji od 60 godina, što je predstavljalo udar za tadašnje malo tržište. Naredne godine kralj Čarls Drugi je naredio da se zatvore kafedžinice, iako je on, verovatno, bio motivisaniji željom da zaštiti lokalne pivnice, kao i da podspeši konzumiranje čaja, nego što je preduzeo navedeni korak zbog glasina o sterilitetu.

Početkom 19. veka američke mlekare su pokrenule sličnu kampanju dezinformisanja u vezi sa margarinom, tvrdeći da taj proizvod izaziva sterilitet, ometa rast i prouzrokuje ćelavost kod muškaraca. Podsmešljivo nazivajući margarin „puterom od volova“, zagovornici te teorije su tvrdili da on sadrži „mrtva goveda, mrtve konje, mrtve pse, mrtve divlje svinje i utopljene ovce“. Kao odgovor na njihove zahteve, federalna vlada je nametnula ograničenja za promet margarina.

Protivljenje traktorima na početku 20. veka imalo je nešto drugačiju formu. Proizvođači i trgovci tovarnih životinja strahovali su da će mehanizacija ugroziti njihov način života, ali, znajući da će inženjeri brže unaprediti takva vozila nego što su oni u stanju da unapred kvalitet životinja, pokrenuli su kampanju veličanja životinja za vuču. Tako je Udruženje uzgajivača konja Amerike štampalo letke na kojima je pisalo: „Mazga je jedini savršen traktor koji je napravljen u istoriji“. Takođe, isto udruženje tvrdilo je da samo konji mogu da „sami sebe reprodukuju, dok traktori propadaju“.

Dakle, ljudi gotovo nikad ne odbacuju tehnološki napredak iz pukog neznanja, već se bore da zaštite svoje interese i životni standard, bilo da rukovode farmom ili vladom. S obzirom na to da se stalno ulažu napori da primenom novih tehnologija bude unapređen život ljudi i kvalitet životne sredine, nužno je imati u vidu takve bojazni.
Autor je profesor na Univerzitetu Harvard.