Trgovački lobi kroji sudbinu paora

Brojni su razlozi, koji su doveli do toga da cena hlebnog žita, već uoči žetvenih radova, padne ispod 15 dinara za kilogram. I to ne bi bilo tako strašno da se trend niskih otkupnih cena nije nastavio i u julu. Neki od banatskih proizvođača prst upiru u trgovački lobi, koji je, kako tvrde, oborio ionako nisku cenu žita baš uoči žetvenih radova, tako da su ratari sada prisiljeni da prodaju žito ispod cene, kako bi došli do svežeg novca.

– Cena od 14 i 15 dinara za kilogram pšenice je katastrofalna, naročito za nas koji obrađujemo ritsku zemlju. Kada imate zemljište slabijeg kvaliteta, nerealno je očekivati velike prinose. Ove godine prosečan prinos kod nas u Mužlji, i konkretno na mojoj parceli, od oko 110 hektara, kretao se oko pet tona po hektaru. Dodatni problem je što su izostale subvencije, pa su ulaganja u proizvodnju bila skuplja, a zbog kredita moramo sada da prodajemo žito ispod cene. Osim toga, treba remontovati mehanizaciju, podmiriti ostale troškove, uplatiti osiguranje za porodicu… Ako se ovako nastavi mali poljoprivrednici će biti prisiljeni da ugase proizvodnju, a i mi srednji već se suočavamo sa ozbiljnim problemima – objašnjava Ervin Palatinuš, proizvođač iz Mužlje.

Prema njegovim rečima, proizvođači koji obrađuju do 10 hektara zemljišta, bukvalno preživljavaju i naterani da se povlače iz poljoprivrede, dok se veći proizvođači, bar za sada, suočavaju sa povećanim troškovima. Palatinuš se, reklo bi se s pravom, pita: dokle tako i kako će svi oni to podneti?

– Godina je, kao uostalom i cena pšenice, nikakva. Rod uopšte nije bio tako dobar kao što neki pričaju, manji je za 20 odsto od prošlogodišnjeg. Bilo je nepogoda, a i subvencije su izostale. Ako govorimo o ceni pšenice sve ispod 18 dinara je čist gubitak. Moja poruka proizvođačima je da ne prodaju žito. Ja sam ove godine proizveo 4.000 tona pšenice, a prinosi se kreću oko pet tona po hektaru, što je podbačaj u odnosu na prošlogodišnjih sedam tona po hektaru. Mislim da je tržište loše, zatvoreno i monopolizovano – ocenjuje situaciju na terenu Dragan Cvetkov, proizvođač iz Zrenjanina.

Proizvođači tvrde da je teza, da velika ponuda spušta cene, samo delimično tačna. Oni se pitaju zašto se na svetskim berzama žito odlično prodaje a cene rastu, dok kod nas padaju, i tvrde da je zatvoreno tržište Srbije omogućilo trgovcima da diktiraju uslove.

– Proizvodna godina bila je dobra ali je rod nešto slabijeg kvaliteta nego prošlogodišnji. Na to su uticale padavine, odnosno previše kiše u završnici što je spralo hektolitar. Da se to nije desilo bio bi odličan kvalitet pšenice. U odnosu na proteklu godinu, posejane su veće površine. Trenutno je na svetskim berzama zabeležen rast cene pšenice, dok kod nas mlinari nemaju novca za otkup na duže staze i to je ono što dosta utiče na cenu, kao i to da su velike firme koje otkupljuju žito izašle sa svojim uslovima. Tako se desilo da je žito bilo skuplje prošlog meseca nego sada – objašnjava otkupljivač Krsto Medan.

Cena pšenice krajem protekle nedelje ( 21.jul) na berzi u Parizu kretala se od 160,50 do 170 evra po toni. Prema podacima Produktne berze u Novom Sadu, pšenicom se trgovalo po ceni od 15,92 dinara za kilogram.

Obeshrabrujuća računica

Kako bi što bolje ilustrovao situaciju u agraru, Ervin Palatinuš, poljoprivredni proizvođač iz Mužlje, koji se osim ratarske, bavi i stočarskom proizvodnjom (ima farmu krava), uporedio je troškove i cene iz 2008. i 2016. godine. „Litar mleka se 2008. otkupljivao za 36 dinara, nafta je koštala 63 dinara, a evro je vredeo 73 dinara. U ovoj godini mleko se otkupljuje za 30 dinara, nafta košta 134 dinara, a evro vredi 123 dinara“, tvrdi Palatinuš.