Vruća jesen na globalnom finansijskom tržištu

– Investitori su, očito, pogrešno procenili rizik. Ali, tako drastična razlika između percepcije investitora i ekonomske realnosti verovatno neće dugo trajati, a suočavanje sa stvarnošću biće teško. Jedan od mogućih okidača mogao bi da bude kritični rast političkog rizika, s obzirom na to da će, od 26. septembra do 8. novembra, u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, biti održano šest izbora i referenduma. Referendum u Italiji mogao bi da dovede do ostavke premijera Matea Rencija, otvarajući novu stranicu političke nestabilnosti u državi u kojoj problemi u bankarskom sektoru, još nisu rešeni. Tu je i referendum u Mađarskoj o kvotama migranata koji, nekoliko meseci posle Bregzita, može da predstavlja novi udarac Evropskoj uniji. Svaki od ovih događaja pojedinačno ima mali uticaj, ali takva akumulacija rizika u veoma kratkom vremenskom periodu, mogla bi negativno da se odrazi na finansijska tržišta – tvrdi Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke i upozorava investitore da od septembra neće imati vremena za predah.

S druge strane, ohrabrujuće deluje činjenica da centralne banke i dalje raspolažu mehanizmima kojima mogu, na kraći i srednji rok, da smire tržište. Treba podsetiti da je zahvaljujući dejstvu tih mera izbegnuta finansijska panika posle referenduma u Velikoj Britaniji. Ipak, Dembik ističe da je moć centralne banke ograničena, kao i da bi planeri centralnih monetarnih institucija, narednih meseci, mogli da se suoče sa znatno većim rizicima.

– Najnoviji godišnji izveštaj Banke za međunarodna poravnanja (BIS) bio je veoma jasan: zbog umanjenja prinosa i većeg rizika od špekulativnih balona mere monetarne politike imaju ograničeno dejstvo. Bankari centralnih banaka nemaju preciznu ideju šta dalje, ali čini se da tržište u ovom trenutku ne brine o tome. Zato će se, verovatno, investitori fokusirati na govor predsednice FED DŽenet Jelen na simpozijumu o ekonomskoj politici u Vajomingu. Ipak, ne treba mnogo očekivati. Bar ne precizne informacije o rastu kamatne stope. Najbolji trenutak za podizanje kamatnih stopa je septembar, ali je konačna odluka Komiteta za hartije od vrednosti (FOMC) bliža opciji 50/50, i zavisiće od ekonomskih pokazatelja za jul i avgust. Činjenica je, takođe, da se kratkoročni rizici, pre svega u vezi sa Bregzitom, smanjuju, ali je prognoza za američku ekonomiju još uvek nejasna – kaže ovaj analitičar Sakso banke.

Sjedinjene Države: Čekajući ishod izbora

Predsednički izbori, čiji je ishod neizvesniji nego ikad, biće i te kako važan pokretač tržišta kapitala iz SAD. Neočekivani ishod referenduma u Velikoj Britaniji je najbolji dokaz da ništa nije zapisano unapred. Dembik smatra da bi bilo rizično tvrditi da su američki predsednički izbori sigurna stvar i da će Hilari Klinton biti sledeći predsednik, utoliko pre što se jaz između dva predsednička kandidata znatno smanjio. Procenjuje, takođe, da će mnogi glasači koji nisu imali koristi od ekonomskog oporavka, verovatno biti zavedeni populističkim stavovima Donalda Trampa protiv establišmenta. S druge strane, demografski podaci SAD nesumnjivo rade u korist Klintonove. Rezultat izbora će tesno zavisiti od stope učešća mladih glasača i nacionalnih manjina, dve grupe koje tradicionalno glasaju za kandidata demokrata.

– Na osnovu analize kretanja prosečnog prinosa berzanskog indeksa S&P 500 za vreme predsedničkih izbora u periodu od 1930. do 2015. godine, čini se da su demokratski predsednici bili od veće koristi za tržišta kapitala od republikanskih. Na to ukazuje podatak da se S&P 500 indeks povećava u proseku za 11,38 odsto u prvoj godini predsedničkog mandata kada je lider demokrata, a pada za 1,27 odsto kada je predsednik republikanac. Na kraju mandata, razlika je još upečatljivija. U četvrtoj godini, S&P 500 se povećava za 9,65 odsto pod demokratama, nasuprot povećanju od 0,62 odsto kada je kandidat Republikanske stranke na vlasti. Prema ovoj analizi, koja ne uzima u obzir niz drugih faktora, poput cene nafte, ili monetarne politike, Hilari Klinton, koja je više podržavala biznis i slobodnu trgovinu tokom svoje karijere, bila bi bolja opcija za S&P 500. Međutim, izvesno je da ni pobeda Donalda Trampa ne bi imala tako snažan negativan uticaj na tržište, barem ne na kratak rok, s obzirom na činjenicu da su investitori već predvideli tu mogućnost – procenjuje Dembik.

Scenario koje tržište nije predvidelo, jeste da Tramp bude izabran za predsednika, a da demokrate osvoje Predstavnički dom. Analitičari upozoravaju da bi to moglo da dovede do političkog zastoja sličnog fiskalnom ponoru koji je zabeležen krajem 2012. To bi bio manje povoljan ishod predsedničkih izbora u SAD za investitore. U međuvremenu, nestabilnost na tržištima kapitala bi se povećala.

Zapadna Evropa: Nevolje sa Velikom Britanijom i Italijom

Kad je reč o Evropi, analize ukazuju na to da će putanja ekonomskog rasta i dalje biti neizvesna. I mada je za usporavanje rasta najlakše okriviti Bregzit, treba naglasiti da je taj trend zabeležen već početkom 2016. Dembik u tom kontekstu ukazuje da je PMI indeks kretanja u građevinskoj industriji, što je predznak trenda kretanja BDP-a, već nekoliko meseci unazad u problemu, potvrđujući da bi ekonomija Velike Britanije usporila čak i da su Britanci glasali za ostanak u EU.

– Trend kretanja PMI indeksa ukazuje na post-Bregzit ekonomski pad koji nije viđen od 2009. godine, dok je CBI poslovni optimizam sa -5, koliko je registrovano u junu, u julu pao na -47 što, takođe, predstavlja najniži nivo od 2009. Jasno je da se prema očekivanjima Banke Engleske sprema recesija. Centralna banka se opredelila za status kvo sa kamatnim stopama, ali bi mogla da se odluči da ih smanji za 25 baznih poena. Samo je pitanje vremena kada će Velika Britanija dodatno „relaksirati“ monetarnu politiku. Ključni izazov za Veliku Britaniju biće kako se nositi sa deficitom na tekućem računu, koji dostiže gotovo sedam odsto BDP-a. Slabija funta će očigledno pomoći privredi, ali postoji realna opasnost da se višak usluga smanji u narednim kvartalima – zaključuje Dembik.

Zabrinutost među članicama EU izaziva i stanje italijanskog bankarskog sistema, koje se, već godinama unazad, polako ali sigurno pogoršava. Ilustracije radi, u ukupno odobrenim pozajmicama loši krediti banaka u Velikoj Britaniji učestvuju sa oko 1,5 odsto, u Francuskoj je to oko pet odsto, a u Italiji čak 18 odsto. Alarmantno zvuči podatak da ukupan iznos pozajmica u kašnjenju u italijanskom bankarskom sektoru dostiže 400 milijardi evra, što je oko 20 odsto italijanskog BDP-a. Dembik tvrdi da samo 10 odsto tog iznosa predstavlja neposredni rizik, odnosno kritičan nivo, ali nikako i nerešiv problem. „Ono što nedostaje jeste politička volja da se reši problem. U stvari, italijanske banke su drvo koje zaklanja šumu. Glavni problem za Italiju predstavlja nedostatak ekonomskog rasta, uprkos strukturnim reformama, posebno na tržištu rada, koje je sproveo Mateo Renci. Pri stalnim cenama, italijanski BDP nije porastao za 15 godina. Problemi bankarskog sektora će biti rešeni, ali će se, pre ili kasnije, ponovo pojaviti ako država ne uspe da stvori održiv rast“, smatra Dembik.

Posledice Bregzita

– Posmatrano na duži rok, preovladava optimizam u vezi sa britanskom ekonomijom, koja bi mogla uspešno da prevaziđe izazove izlaska iz Evropske unije. Kada je reč o EU, posledice Bregzita je još uvek teško proceniti. Prema procenama Blumberga, Bregzit bi u 2016. godini mogao da smanji BDP u evrozoni za 0,1 procentnih poena, a u 2017. za 0,3 procentna poena. Ipak, ove procene bi trebalo uzeti sa rezervom zbog brojnih nesigurnosti u vezi sa političkim procesom koji je tek počeo – tvrdi Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke.