Monsunske kiše i oluje orkanske jačine uzimaju danak

Praktično, od 1982. godine beleži se trend rasta godišnje temperature u Srbiji koji i dalje traje, pokazuju analize Agencije za zaštitu životne sredine. Prema podacima ovog tela, preovlađujući deo Srbije ima umereno kontinentalnu i malo vlažnu klimu ali je godišnja temperatura vazduha počela ubrzano da se povećava. Do početka ovog veka intenzitet porasta temperature iznosio je jedan stepen Celzijusa za 100 godina. Zbog ubrzanog rasta spoljašnjih temperatura i ukupnih promena koje se dešavaju, godišnja temperatura u Srbiji mogla bi do kraja ovog veka da se poveća i za četiri stepena. Imajući to u vidu nameće se pitanje šta bi trebalo učiniti kako bi se poljoprivredna proizvodnja prilagodila novonastaloj situaciji.

Stručnjaci kažu da odgovor leži u širenju mreže sistema za navodnjavanje, otpornijem semenu i adekvatnim agrotehničkim merama, ali i u efikasnijoj protivgradnoj zaštiti. Ovoga proleća i leta mogli smo da se uverimo kako je sve to funkcionisalo, bolje rečeno, videli smo da su ratari morali sami da se bore sa klimatskim izazovima. „Usevi u Mihajlovu desetkovani su gradom. Pogođeni su ne sam rod na njivama, već i proizvodnja povrća u plastenicima. Malo toga je ostalo proizvođačima, za koje je ova godina bila katastrofalna“, tvrde ratari u srednjem Banatu, gde je oko 9.500 oranica „opustošio“ grad.

Protivgradna odbrana, često organizovana na dobrovoljnoj bazi, zakazala je na terenu zbog loše komunikacije sa strelcima, ali zbog nedovoljnog broja raketa. Procenjuje se da je potrebno bar 10.000, a isporučeno je tek oko 4.000 raketa za protivgradnu zaštitu. Ako je tačna informacija, Radarski centar iz Bajše slao je upozorenja u vezi sa opasnošću od nepogoda, ali te apele nije imao ko da čuje, jer se na telefone u pojedinim mestima u okolini Zrenjanina niko nije javljao. Inače, za područje Vojvodine prema podacima Protivgradnog centra Hidrometeorološkog zavoda Srbije, nadležni su raketni centri na Fruškoj gori, u Bajši i Samošu.

Ništa bolja situacija nije ni kada je reč o sistemima za navodnjavanje, koje je pravi odgovor na sušu. Podaci govore da se u Srbiji navodnjava samo tri procenta obradivog zemljišta. Pošto se 65 odsto teritorije Srbije koristi za poljoprivrednu proizvodnju (u tom sektoru zaposleno je više od 20 odsto stanovništva), to znači da su gubicima izazvanim sušom mnogi pogođeni. Sem suše, srpski poljoprivrednici strahuju i od čestih poplava, čega smo bili svedoci proteklih godina.

Posledice promene klime su i neujednačeni prinosi, kao i pojava štetočina, što se, doduše u manjem obimu, već uočava na našim njivama. Samo na području Vojvodine u prethodnoj deceniji zabeleženo je prisustvo štetočina na žitaricama, suncokretu i povrću. Pošto čovek teško može da utiče na promenu klime, onda bi trebalo da poznaje biološke osobine pojedinih vrsta biljaka koje želi da gaji kao i karakteristike klimatskog područja.

– Smena useva je veoma bitna, ne treba sejati biljke osetljive na sušu posle useva koji su veliki potrošači vode. Značajno za biljnu proizvodnju je i intenzitet padavina, kako ne bi nastale štete na biljkama. Kiše velikog intenziteta mogu napraviti štete u vidu poleganja useva, naročito ako su praćene jakim vetrom. Mogu dovesti do osipanja zrna – objašnjava Zorica Rajačić.

Vremenski uslovi, zemljište i klimatske promene samo su neki od faktora koji će određivati budućnost agrara i kod nas i u svetu. Prema projekcijama koje stižu iz razvijenih evropskih zemalja, glavnu reč trebao bi da ima razvoj tehnologija i znanja, dok bi klimatske promene učestvovale sa pet odsto na produktivnost. Nije loše podsetiti i na podatak da je u periodu od šezdesetih do devedesetih godina 20. veka proizvodnji hrane uglavnom zavisila od agrotehničkog razvoja, a veoma malo od klimatskih promena.

glosa

Savet stručnjaka

– Već deceniju unazad suočavamo se sa posledicama klimatskih promena, koje nas pogađaju u vidu toplotnih ekstrema, obilnih padavina praćenih sugradicom, gradom i olujnim vetrom. Podsetiću da Banat spada u najvetrovitija područja Srbije. Proizvođačima savetujemo da se sa sušum bore stvaranjem povoljnih uslova u zemljištu, adekvatnom obradom oranica i đubrenjem. Neprocenjiv je značaj jesenjeg dubokog oranja, zatim sve mere predsetvene obrade kao i pravi izbor sorti i gustina useva. Važnu ulogu igraju i navodnjavanje i plodored – objašnjava za Danas savetodavac Zorica Rajačić.