Jedna od najatraktivnijih destinacija za ulaganja

Dramatičan preobražaj, van granica Kine nedovoljno poznatog, grada predstavlja blistav primer svega što je ova država do sada postigla i što namerava da postigne u budućnosti. Posmatrače je iznenadilo kada je kineski predsednik Si Đinping, na prošlogodišnjem samitu G-20 u Antaliji, objavio da domaćin sledećeg skupa neće biti ni Peking, ni Šangaj, već Hangžou. Pažljivom analizom, međutim, otkrivaju se strateški razlozi koji stoje iza odluke Kine za njen izbor domaćina jednog od najvećih svetskih ekonomskih foruma. Hangžou se može smatrati otelovljenjem prošlosti i sadašnjosti Kine. Grad u kome živi oko devet miliona stanovnika, ima bogato kulturno nasleđe i veliki privredni potencijal. Uz to je jedno od tehnoloških čvorišta koja najviše obećavaju. Područje Hangdžoua zauzima značajno mesto i u savremenoj politici Kine kao deo provincije kojom je predsednik Si rukovodio pre nego što je preuzeo rukovođenje najmnogoljudijom zemljom na svetu. U Đeđijangu, inače jednoj od najbogatijih kineskih provincija, Si je nastavio uspešne tržišne reforme iz 1990-tih vrhovnog vođe Deng Hsjaopinga. U Peking su stizali pohvalni izveštaji o njegovom radu a mnogi od njegovih saradnika kasnije su unapređeni na funkcije u Pekingu nakon što je Ksi preuzeo rukovođenje državom. „Dostignuće Si Đinpinga u Đeđijangu bilo je impresivno, naročito u promovisanju razvoja privatne ekonomije, što pokazuje da je on lider širokih shvatanja“, ocenio je Čeng Li, ekspert za Kinu na vašingtonskom Brukings institutu.

O brzom razvoju ovog grada govori i podatak da je u prvom polugođu 2016. privreda Hangdžua rasla po stopi od 10,8 procenata, što je znatno iznad 6,7 odsto, koliko uznosi prosečni rast na državnom nivou. Svetska banka, već godinama unazad, prepoznaje Handžou kao grad sa najboljim uslovima za ulaganja. Grupacija Alibaba, najveći u svetu onlajn trgovac, kao i kompanija za proizvodnju automobila Gili koja je kupila Volvo, imaju sedište u Hangžuu. Međunarodni aerodrom Ksijaošan u ovom gradu jedan je od četiri najveća međunarodna aerodroma u zemlji, što bi se moglo reći i za železničku stanicu. Sve to čini ovaj grad sveobuhvatnim transportnim čvorištem gde su vozovi, avioni, metroi i autobusi savršeno povezani. „Uprkos bogatoj istoriji, Hangžu je i grad inovacija i (elektronske) povezanosti. Ekonomija zasnovana na internetu pratila je rast kompanija iz sfere tehnologija, među kojima je najpoznatiji gigant e-trgovine Alibaba“, ističe Vang Ven, dekan Čongjang instituta za finansijske studije pri pekinškom Renmin univerzitetu.

Hiljade drugih manjih onlajn šoping firmi je grupisano u ovom gradu. Pre dve godine bilo je 470.000 e-trgovinskih firmi, što je jedna sedmina ukupnog broja ovih firmi u Kini. Prošle godine kineski onlajn prodavci zabeležili su prodaju od 588 milijardi dolara, od čega je 115 milijardi ostvareno u Đeđijangu. Samo u Hangžuu, e-trgovina sa inostranstvom skočila je sa 20 miliona dolara u 2014, na 3,5 milijardi dolara u 2015. E-trgovina je postala rešenje za transformaciju razgranate privrede kojom su nekada dominirale specijalizovane zanatlije u malim gradovima. Oni su postali svetski poznati proizvođači jeftinih proizvoda kao što su upaljači, kravate, čarape i kišobrani, ali su snažno pogođeni finansijskom krizom iz 2008. Ovi mali proizvođači, prepoznatljivi po tome što prave jedan proizvod, tipični su za Đeđijang, ali to je mač sa dve oštrice. Proizvođači iz sirovinski intenzivnih inustrija izgubili su dominaciju pošto kapital odlazi u zemlje Jugoistočne Azije u kojima su troškovi poslovanja manji. Takođe, i vlada vrši pritisak da se „kavez isprazni za nove ptice“, i zatvara zagađivače kako bi se stvorio prostor za visoko vrednovane industrije koje više vode računa o životnoj okolini.

Turizam je, takođe, ključni pokretač ekonomije Hangžua. Nevladina Svetska dokoličarska organizacija je, 2006. godine, proglasila taj grad „prestonicom dokolice Orijenta“. Prošle godine je jedan od 13 Kineza i oko 3,4 miliona stranaca posetilo Hangžuu. Kao sedmi na listi njujorkškog časopisa Putovanja i razonoda među 16 najboljih gradova koje treba posetiti u 2016, Hangžu je na putu da postane jedna od vodećih destinacija u Kini za održavanje sastanaka na visokom nivou, kao i konferencija i izložbi poznatihe i pod nazivom MICE industrija. Ekonomska snaga ovog grada skoncentrisna je u lancu industrijskih parkova. Hangžu je takođe iznedrio „specijazovane gradove“ za pokretanje poslova, poput Grada snova, Grada fonda… Da uspeh nije došao slučajno na to ukazuje i činjenica da grad ulaže oko tri odsto BDP-a u istraživanje i razvoj (R&D). Kao pulsirajući grad preduzetništva, Hangžu će se u budućnosti usredsrediti na proširenje komunalnih proizvodnih centara i ubrzanje koncentrisanog razvoja e-trgovine, kreativnih industrija, računarstvo u oblaku, velike i kompleksne setove podataka i relevantne sektore u budućnosti. Na taj način će biti obezbeđeno stvaranje „raja“ za popularne inovacije. Hangžou je sjajan primer kako Kina usmerava svoje investicije, pre svaga u izvozno orijentisanu ekonomiju. To je prvi grad u Đeđijangu koji akcenat stavlja i na razvoj uslužnih delatnosti – od 2012. sektor usluga čini više od polovine gradskog BDP-a.

Sedište uspešnih kompanija

Hangžou je postao grad brzo rastuće klase uspešnih preduzetnika. Danas, više od 10 odsto privatnih kineskih kompanija sa liste 500 vodećih smešteno je upravo u Hangžou. Ilustrativan je i podatak da se 2014, na berzama trgovalo akcijama 109 kompanija iz Hangdžoua. U 2015. privatni sektor uvećan je za gotovo 89,7 milijardi dolara čineći gotovo 60 odsto gradskog bruto domaćeg proizvoda, koji je 2014. premašio 920,16 milijardi juana (167,3 milijarde američkih dolara). Sa dohotkom po glavi stanovnika od 103.757 juana (18.865 dolara) Hangžou je svrstan na četvrto mesto među glavnim gradovima kineskih provincija i na 10. mesto na listi svih gradova u Kini.