Domaćim banjama nedostaju prateći velnes sadržaji

Ipak, broj urbanizovanih banja ne premašuje 25 što navodi na zaključak da se koristi samo pet odsto prirodnog potencijala i da ima puno prostora za unapređenje tog sektora. Najviši državni službenici zaduženi za turizam ne kriju da su bolne tačke za razvoj turizma saobraćajnice i kompletna infrastruktura, kao i nedostatak većeg broja spa i velnes centara. Ukazuju i na podatak da su najposećenije Vrnjačka Banja, Soko banja i Bukovička banja. Ukupan broj noćenja, registrovan u prvih sedam meseci ove godine, iznosio je 1.106.841. što je za 13,6 odsto više nego u istom periodu lane. Najviše je bilo domaćih gostiju, njih 963.195 boravilo je u nekoj od banja. „Po turističkom prometu prednjači Vrnjačka Banja, koja po broju dolazaka gostiju, od 105.355 za sedam meseci, učestvuje sa 40,63 odsto u ukupnom bilansu. Najveći rast ukupnog broja dolazaka registrovan je u Banji Koviljači, 78,6 odsto, dok najveći rast, od 66,6 odsto, broja noćenja beleži Banja Vrdnik“, objašnjavaju u Odseku za turizam Ministarstva trgovine i turizma.

Iako najatraktivnijim srpskim banjama ne manjka gostiju, svima je jasno da treba još puno toga uraditi da se poveća njihova konkurentnost. Jer, kako drugačije objasniti veliku ponudu aražmana za banje u Mađarskoj i Sloveniji, koje posećuju srpski turisti. Šta je to što ih vodi u Mako, Morohalom, Segedin, Đula banju, ili u Treme Čatež, Olimia, Rimske terme, ako to nije kvalitetna ponuda, sa različitim sadržajima za sve generacije.

– Mislim da ne treba da radimo ono što su uradile naše komšije Mađari. U Mađarskoj ima ima previše banja pa su jedna drugoj konkurencija i zbog svega toga država mora da pomaže njihovo poslovanje. Umesto toga, podršku bi trebalo dati razvoju najuspešnijih banja koje i sada ostvaruju prihode i stalno ulažu u svoje resurse. One banje koje nemaju takav razvojni potencijal trebalo bi, eventualno, privatizovati. Banje i specijalne bolnice su specijalizovane za zdravstveni turizam, jer se od velnesa ne može živeti već samo dopunjavati prihodi. Činjenica je da imamo dobro razvijen koncept banja kao zdravstvenih i rehabilitacionih centara, ali nedostaju nam prateći sadržaji koje bi privatnici, u sardnji sa lokalnim smaoupravama, mogli da razviju – kaže za Danas dr Slobodanka Drnadarski, direktorka Specijalne bolnice Banja Kanjiža.

Prema podacima Ministarstva trgovine i turizma, zdravstvene ustanove u banjama koje su u privatnom vlasništvu nalaze se u Brestovačkoj banji, Prolom banji i Lukovskoj banji, kao i Gornjoj Trepči kod Čačka. Te ustanove nisu bile deo mreže Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, pa su privatizovane kao društvena preduzeća.

– Možemo učiniti banjski turizam atraktivnim za sve posetioce, u to sam potpuno sigurna, ali to svakako treba da poseduje i neku našu specifičnost. Konkretno Rusanda postoji već 150 godina, nalazi se u mikroklimatski povoljnom području i poseduje peloid, blato sa izuzetnim lekovitim svojstvima o čemu svedoči sertifikate Instituta za rehabilitaciju Beograd. Takođe, banja se nalazi u području bogatom lekovitim geotermalnim vodama. Zbog toga su nam potrebna sredstva da napravimo novu bušotinu, koja bi imala dovoljnu izdašnost i za kvalitetene balneterapisjke procedure i za obezbeđenje grejanja. Tako bi se stvorili uslovi za proširenje kapaciteta i ponude naše ustanove, a unapređenjem energetske efikasnosti, uz postojeći sistem solarnih kolektora, stvorili bi se uslovi za uštede koje bi omogućile dalje unapređenje infra i suprastrukture – priča za Danas profesorka dr Nada Naumović, direktorka Specijalne bolnice Banja Rusanda i podseća da za novu bušotinu postoji projekat i sve neophodne dozvole.

Prema njenim rečima, ova banatska banja koja ima 275 zaposlenih, osam paviljona i izuzetne prirodne resurse mora da razvije ponudu koja je savremena i koja može da obezbedi i preventivnu rehabilitaciju i velnes, koji predstavljaju imperativ savremenog društva, jer unapređuju zdravlje radno sposobnog stanovništva.

– Uključili smo iskusne terapeute u velnes programe i mnogi su se već obučili za pružanje tzv. luksuznih usluga, poput masaže kamenjem, šoljkama iz Tihog okeana, vulkanskim kamenjem, sapunicom … Osim toga, nismo podizali cene smeštaja, dok na velnes usluge nudimo popust od 20 odsto. U septembru će naši terapeuti proći novu obuku primene japanske Ai Chi metode, koja kombinuje blagotvorno delovanje vode i pravilnih pokreta, u cilju povećanja potrošnje kiseonika i kalorija, relaksacije, rehabilitacije i jačanja tela. U sardnji sa Tehničkim fakultetom u Novom Sadu nameravamo da prijavimo naučne projekte i uvedemo nove vidove rehabilitacije, koji podrazumevaju upotrebu kompjutera i drugih savremenih tehničko-tehnoloških dostignuća – zaključuje naša sagovornica.

Kada je reč o prihodima zdravstvenih ustanova u banjama oni se ostvaruju iz RFZO i kao sopstveni prihodi, preko broja ležajeva koje stavljaju na raspolaganje RFZO za produženu rehabilitaciju, dok se ostali ležajevi nalaze na slobodnom tržištu. Od ukupno 7.300 ležaja u zdravstvenim ustanovama, polovina je u mreži RFZO.

Prevazilaženje redsrasuda najveći izazov

-Trudimo se da idemo u korak sa savremenim trendovima, pa smo tako obezbedili dozvole Ministarstva zdravlja i Ministarstva turizma da koristimo 87 postelja za takozvana treća lica. Takođe, imamo mogućnost da primamo goste sa vaučerima Republike Srbije. Obogatili smo i velnes ponudu i prostor učinili privlačnijim. To je rezultiralo povećanjem broja gostiju koji koriste naše usluge velnesa i preventivne rehabilitacije. Ipak, najveći izazov je prevazilaženje predsrasude prema banji, za koju većina ljudi misli da je namenjena bolesnicima. Potrebno je dopreti do svesti naših korisnika o značaju prevencije u očuvanju i unapređenju zdravlja i produženju života, koje upravo mogu da obezbede banjski sadržaji – kaže za Danas dr Nada Naumović, direktorka Specijalne bolnice Banja Rusanda.