Potemkinova statistika

Izveštaj APR-a o poslovanju privrede za 2014. godinu zavredio je svaku pohvalu. Njime je dokumentovano potvrđeno katastrofalno stanje u poslovanju privrede. Statistička pouzdanost ovog izveštaja počiva na činjenici da su analize vršene na osnovu podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja. A onda šok za 2015.

Menja se statistička baza za analizu tako što se sada analiza vrši na osnovu zbirno obrađenih podataka za „statističke i druge potrebe“. Iz baze podataka izostavljeni su podaci 32.000 (od 122.000) preduzeća koja nisu ni predala završne račune. I počinje finansijska bajka; privreda je uspela da gubitke od 132.618 miliona dinara u 2014. pretvori u pozitivan finansijski rezultat od 143.790 miliona dinara u 2015. Dakle, 276.408 miliona dinara ili oko 8% BDP-a. Nijedan podatak iz ovog izveštaja ne može se smatrati relevantnim sve dok za četvrtinu najlošijih preduzeća ne postoje podaci.

Kreativna statistika pokazuje svoju maštovitost i na obračunu prosečnih plata. Tako se tvrdi da je prosečna plata oko 45.000 dinara. U izjavi za Politiku direktor Zavoda za statistiku kaže da u obračun prosečnih plata nisu uzeta u obzir primanja preduzetnika i zaposlenih kod njih zato što su ti podaci nepouzdani!? Napomenimo, procenjeni broj preduzetnika, prema podacima istog Zavoda je 232.765, a zaposlenih kod njih 236.359 – ukupno 469.124 plata. Svi su pravno registrovani i u zakonskoj obavezi da plate isplaćuju preko računa. Zašto su podaci o preduzetnicima nepoželjni za statistiku kad se obračunavaju prosečne zarade? Ako bi podaci o zvanično isplaćenim platama preduzetnika i zaposlenih kod njih ušli u bazu obračuna prosečne plate, njen iznos ne bi bio veći od 32.000 dinara. Utisak da se jedan deo plate isplaćuje u kešu i da veliki deo preduzetnika ne može isplatiti ni najnižu cenu rada, ne može biti razlog da se najveći deo statističkog uzorka izbaci iz analize.

O realnoj stopi nezaposlenih nije moguće steći ni približan uvid. Anketa o radnoj snazi ima potpuno nepouzdane baze podataka. Neki podaci u prošlosti su preuveličani, drugi umanjeni. Tako se ispostavi da se broj angažovanih na poslovima pomoći trećim licima u kući poveća 100 odsto u jednom mesecu ili za 24 odsto broj zaposlenih u poljoprivredi. Lice koje je i neformalno angažovano jedan dan u sedmici ne vodi se kao nezaposleno. I, na kraju, koliko god zafali do optimističkih 15 odsto nezaposlenih, prevali se na poslovno angažovane u sivoj ekonomiji, iako za taj način poslovanja ne postoje ama baš nikakvi relevantni podaci.

I da zaključimo: stanje u privredi je katastrofalno. Prosečna plata ne prelazi 32.000 dinara, a stopa nezaposlenih je oko 22 odsto. Iznositi fingirane statističke podatke u ime jeftine političke propagande nanosi ogromnu štetu državi, građanima i privrednicima. Svi oni donose odluke na osnovu zvanične statistike.

Zvanična statistika se poslužila predškolskom logikom skupova: ako se iz korpe sa jabukama izbace trule, ostaće samo dobre.

Asocijacija malih i srednjih preduzeća