Koljini brodovi i sad plove kroz san

Nisam ga nikada pitao za Ptolomeja Filopatora kome je palo na um da sagradi brod sa 40 redova vesala i četiri hiljade veslača! Nisam ga pitao ni za VASU, ratni brod švedskog kralja Gustava II, koji se 1628. godine, prilikom prorinuća u more, prevrnuo i potonuo. Posle više od trista godina izvađen je sa morskog dna i pretvoren u muzej. Koljini brodovi nisu zavisili od konkretnih morskih uslova. On ih je tako konstruisao da i sad plove nezavisno od toga da li je more mirno ili nije. Jedan od njih je uplovio u moj dnevnik. Ne znam gde plovi, ali plovi.

Za snove verovatno nije važno gde se sanjaju. Tako je i moj brod Kolja dosanjao daleko od mora, u bespuću sela Berkovac. Vodio sam Kolju da vidi jednu od vodenica koja, umesto žita, melje vetar i samoću. Učinilo mi se da je shvatio moju posvećenost i vodenicama, a ne samo brodovima iz snova. Odmah je to potvrdio tako, što me zamolio da i tu vodenice ovekoveči u mom dnevniku. Uz to, duhovito je zapisao neobičnu rečenicu, Sećanje na dan kada je pas DŽeki (naš prijatelj) pojeo – maznuo zapušač od tuša. Čim je to uradio, naslikao sam blizu ovog crteža Koljin portre.

I tako, njegov brod bez luke i odredišta, vodenica iz Berkovca i njegov portre uploviše u mirnu luku. Peđa Milosavljević je svojevremeno rekao da je Kolja tragao za zvezdama koje se gase. Možda. Verujem da i ugašene zvezde pokazuju put poslednjim graditeljima brodova iz snova.