Podgrađe – nova šansa

 Komercijalizacijom javnog prostora, granica javnog se progresivno povlači u korist privatnog sektora kako bi se obezbedile „lukrativnije namene i otvorila nova radna mesta“. U zonama graditeljskog nasleđa javni prostori su istovremeno i najvrednije javno kulturno dobro i najprivlačniji komercijalni resurs za razvoj industrija zabave i noćne ekonomije, zbog čega je spektar zainteresovanih aktera znatno širi.

Jednoznačnost u alokaciji javnog prostora kao javnog dobra u premaloj pešačkoj zoni starog gradskog jezgra Novog Sada, dominantni je proces poslednjih godina. Kulise istorijskih i stilskih objekata, bez obzira da li su obnovljene, zapuštene ili naružene reklamnim „ukrasima“, poželjno su okruženje za različite delatnosti, a njihov mali broj nije dovoljan za sve zainteresovane aktere naraslog grada. „Privlačnost“ ove zone je uglavnom bazirana na modelu kombinacije noćnih klubova/kafića/lokala brze hrane koji letnjim baštama otežavaju dopunska tumačenja, druge namene i slobodne komunikacije. Iako je veliki deo prostora privatizovan, pretežno za ugostiteljstvo, postoje povremene aktivnosti različitog kulturnog spektra, od malih sajmova (vinarstva, meda, knjiga, lokalnih zanata…) do festivala, koncerata i drugih aktivnosti karakterističnih za tradicije evropskih gradova. Nema sumnje da je kulturno-istorijska i arhitektonska vrednost jezgra Novog Sada privlačna za različite aktere čije potrebe, na neki način, balansiraju nadležne gradske institucije. Ipak, nasuprot trudu, ugostiteljstvo svojom skromnom kulturnom i duhovnom ponudom, preuzima primat, a korišćenje prostora za druge aktivnosti postaje otežano ili nemoguće.

Jedan deo Novog Sada, bogatog i vrednog materijalnog i nematerijalnog nasleđa, u tom smislu je ostao nedirnut i (na sreću) zaboravljen. „Petrovaradinska tvrđava“, a posebno „Podgrađe“ su u mentalnoj mapi Novosađana nešto daleko, visoko i nesavladivo. Dodatna neatraktivnost „Podgrađa“ je i njegova funkcija prometnog saobraćajnog koridora, okruženje devastiranih objekata i javnih prostora. Ipak, vrednost ovog neiskorišćenog kulturnog i prostornog resursa Novog Sada i „Petrovaradinske tvrđave“ je nesumnjiva. Javni prostor je, zasad, neupotrebljiv u glavnoj „Beogradskoj ulici“ zbog intenzivnog saobraćaja (zagađenje vazduha, buka, nedostatka prostora) i delimično blokiran parkinzima u „Štrosmajerovoj“ i „Ulici prote Mihaldžića“, ali u celini, „Podgrađe“ ima nesporan potencijal za reanimaciju, uz obnovu fasada i javnih prostora, infrastrukture i dobar menadžment saobraćaja. Uz ovakav pristup, imali bismo priliku da organizujemo i kvalitetno usmeravamo aktivnosti, tražeći balans između kulture i zabave, komercijalnog i nekomercijalnog, protežirajući javni interes i konstantnu brigu za jednaku dostupnost prostornog resursa u vrednom kulturno-istorijskom okruženju „Podgrađa“. Ovaj cilj se postiže partnerstvom i saradnjom sa relevantnim akterima preko poznatih modela uspostavljenih u inostranoj praksi.

Ako se pešačka zona novosadskog gradskog jezgra profilisala isključivo kao ugostiteljska i komercijalna, nekoliko ulica „Podgrađa“ mogu biti novi poligon za ravnopravniju podelu među zainteresovanim akterima, reartikulaciju vrednosti gradske zajednice, ali i za obogaćivanje i decentralizaciju kulturne i zabavne ponude Novog Sada. Osmišljavanje konkretnog modela za Novi Sad i „Petrovaradinsku tvrđavu“ i obezbeđenje njegove dugoročne primene, bio bi jedan od najboljih doprinosa izgradnji Novog Sada kao prestonice kulture.
F Gradić može ponovo da „oživi“ (Photo: Korzo portal)

Novi „život“ baroknog bisera

Festival uličnih svirača, nakon 15 godina uspešno organizovanog festivala u centru Novog Sada, odlučio je da se vrati izvornom obliku ulične umetnosti, ali i da se premesti u „Podgrađe Petrovaradinske tvrđave“ i time „oživi“ barokni biser – „Gradić“. Organizacija „Inbox“ koja organizuje festival, pored samog trodnevnog ovogodišnjeg izdanja zakazanog u prva tri dana septembra, uradila je i niz programa i projekata u cilju revitalizacije „Gradića“. Pored kratkih filmova autora Filipa Grujića, iz kojih publika saznaje o istinskom životu u ovom delu „Petrovaradina“, naručeno je i nekoliko tekstova od vrhunskih stručnjaka u pojedinim oblastima. Tekst arhitekte, dr Darka Polića koji objavljujemo je jedan u nizu, a iz njega ćemo otkriti zašto je upravo „Podgrađe“ naša nova šansa.