Tehnika potresa planetu i rizikuje da pretvori čoveka u vanzemaljca stranog samom sebi. Valja kontrolisati vrtoglavi hod napretka ili ćemo na kraju postati njegovi robovi.
Pisac koji – iako je remek-delo, „Čoveka bez svojstva“, napisao gotovo pre jednog veka – najrazboritije govori o našoj sadašnjosti i našoj budućnosti, o onome što se upravo sada dešava i što se nazire u budućnosti jeste Muzil. Njegovo delo je nedovršeno i neograničeno poput života koji se neprekidno transformiše i zbog toga je katkad teško, jer govori o transformaciji čoveka, nas, još u toku i nastajanju. Možda nijedan drugi pisac nije, ni danas, nakon toliko godina, tako projektovan u budućnost, takođe zato što je Muzil dobro poznavao nauke – matematiku i fiziku, koje su otkrivale i koje i dalje otkrivaju – možda i stvaraju – aspekte prirode i samog čoveka sve više zbunjujuće i teško dostupne onome ko, za razliku od njega, ne uspeva da se snađe u tom potpuno novom svetu.
Nije reč o tome da se tehnika patetično demonizuje, što je pogrešan i beskoristan stav, već da se njom ovlada, umesto da ona vlada nama. Brzina mejlova, koja dopušta gotovo neposredne kontakte, jeste velika, ne samo praktična već u mnogim slučajevima i emotivna pomoć, pa ipak, svakodnevno primanje pedeset mejlova umesto pet ili deset realno potrebnih (kako bi bilo sa starim pismima) guši, pritiska i dehumanizuje život. Tehnologija nudi izvanredne mogućnosti, pod uslovom da se one smisleno koriste. Mogućnost da se avionom ide iz Milana u London ili NJujork je korisna, no koristiti avion da bi se iz Trsta otišlo u Veneciju bilo bi glupo. Kao i svako drugo sredstvo prošlosti i sadašnjosti, Fejsbuk nudi mnogo mogućnosti, ali i mnogo budalaština i nasilja, i reč je o tome, kao i u svemu, da umemo da ih razlikujemo. Ko to ne ume i kao takav rob je mehanizma, jeste glupa ovca koja sledi ono što drugi rade i suđeno joj je da bude ošišana.
Suština je da ne budemo kao čarobnjakov šegrt koji je završio tako loše, odnosno da budemo kritični, a ne slepo podređeni. Može biti da će se čovek transformisati, gotovo u drugu vrstu, no sve dok je još Homo sapiens odlično je što pravi motor za Ferari, ali ne može da ga stavlja u Pandu i da veruje da je može voziti a da se ne slupa. Nažalost, tehnika i nauka, poput diktatora, pozivaju sve na nepregledne skupove odobravajućih gomila i ne tolerišu kritike, negirajući tako same sebe, kritički duh koji je, ili bi trebalo da bude, mudrost nauke same.
U prelepom eseju koji prati film „Niko me neće naći“ Eđidija Eronika, Roberto Finci – nastavljajući temu svoje jednako originalne i snažne knjige od pre nekoliko godina – pokazuje kako, kada se Majorana – izvrsni fizičar – usudi da se zapita o smislu onoga što on i drugi veliki naučnici zajedno s njim rade, i ne samo u vezi sa atomskom bombom već s naukom uopšte, naučna zajednica reaguje kao svojevremeno Crkva prema Galileju: ne prihvata sumnje u sopstvenu aktivnost i, kako ne može da porekne Majoranin um, pokušava da ga neutrališe, smatrajući ga genijem koji je psihički poremećen ili obuzet religijskim manijama, što je za mnoge njegove kolege jedno te isto. Razum, pak, nalaže da možemo da kritikujemo ne samo čudo svetog Januarija već i Hirošimu; ne samo Inkviziciju već i zamisao o pružanju mogućnosti da se svima učine dostupnim naše misli, čime svi postajemo robovi.
U „Čoveku bez svojstva“ Muzil govori i o nagonu da se „izađe iz voza vremena“, o „neprijatnom utisku da smo već prošli cilj i krenuli pogrešnim putem“. Uz sve poštovanje prema hodu napretka, ipak osećamo i nagon ili potrebu da izađemo iz brzog voza vremena, da se „popnemo u neki običan voz neke obične železnice“. Možda, možemo dodati, i da se zaustavimo da popijemo koju čašicu u staničnom baru, ako je vino dobro, čak i uz rizik da izgubimo vezu.
Prevod sa italijanskog: Nataša Gavrilović
Autor je poznati italijanski pisac, kolumnista lista Corriere della Sera, autor slavnog romana Dunav, kao i romana Obustavljen postupak koji će uskoro biti objavljen u izdanju Arhipelaga.
_________________________________________________
(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
