Lazar Ristovski: Skupocena gluma

Osim što igra glavnu ulogu, Ristovski sa svojom kućom Zillion film je i producent, a režiju potpisuje Miloš Radović. Priča „Dnevnika mašinovođe“ zasnovana je na istinitim ispovestima mašinovođa, nevoljnih „saučesnika“ samoubica koji biraju da život završe pod točkovima njihovih vozova. „Film ipak nije tako mračan. Naprotiv. On je tragikomedija, ili čak romantična, melodramska priča“, izjavio je Ristovski dodavši da na ovaj način on i reditelj odaju poštu – Radović dedi koji je bio mašinovođa a Ristovski ocu Petru koji je bio železničar.

Iščašene i pomerene priče i isti takvi neobični likovi obeležili su karijeru Ristovskog. Ili je on obeležio njih. Iz pozorišta pada na pamet uloga Kralja Nikole u „Dugom putovanju u Jevropu“. A na filmu dovoljno je setiti se uloge  Petra Popare Crnog iz Kusturičinog „Podzemlja“ ili uloge u Žilnikovom filmu „Tako se kalio čelik“. Pozorište je napustio pre više od dvadeset godine jer je, kako je rekao, kopajući po sebi, stigao da svoje podvesti i opasne praznine, a na filmu je nastavio da ovekovečava neobične junake, najčešće tragikomične, ali i vrlo ozbiljne poput imenjaka u filmu Gorana Paskaljievića „San zimske noći“. Koliko je on ozbiljno pristupao svakoj od uloga dovoljno govori to što se našao i u Holivudu. Radeći sa svetskim glumcima imao je priliku da poljubi prelepu Mariju Graciju Kučinotu, da zaigra u jednom od filmova o agentu 007 – „Kazino Rojalu“… O tom iskustvu rekao je: „Kao što se borci mere pred neki meč, tako se i glumci pogledaju pre prvog zajedničkog kadra. Izmere se. Nisam se postideo niti uplašio nijednog tog pogleda.“ A o glumi uopšte i tom ozbiljnom pristupu i ovo: „Ima glumaca koje ništa ne boli. Koji dođu na predstavu nasmejani, odigraju predstavu nasmejani i isto takvi odu kući. Mene je gluma skupo koštala.“

U životu, koji je počeo 26. oktobra 1952. godine u Ravnom Selu blizu Vrbasa, ljubi koleginicu Danicu Ristovski još od studentskih dana. A te dane delio je sa Bogdanom Diklićem, Snežanom Savić, Zlatom Petković. Veza sa Fakultetom dramskih umetnosti nastavila se i kada je jedan od dvojice njegovih sinova – Petar, tamo završio režiju. Pored glume, producentskog posla i režije („Belo odelo“, i „Beli lavovi“), napisao je i tri knjige – dva romana i zbirku priča.