Fernando Santos: Majstor taktike

Još tada je, posle jedne prijateljske utakmice na stadionu u Sen Deniju, poručio reprezentativcima manje pirinejske zemlje da će se u predgrađe Pariza vratiti u finalu prvenstva Evrope. I bio je u pravu. Bez čarobnog štapića, tajne formule, pomoći viših sila, čak i bez povređenog superstara Kristijana Ronalda, Portugalci su postali jubilarni, deseti šampion u istoriji kontinentalnih prvenstava. Ostavivši u suzama i šoku domaću Francusku, ali i sve protivnike ziheraške i defanzivne igre, koja je Pepeu, Naniju i ostalima donela trofejnu satisfakciju za poraz u ključnom meču EURO 2004, kada im je na njihovom terenu, isto ovako oprezna i zatvorena, Grčka uzela pehar pred nosom.

– Nekad igramo lep fudbal, a nekada ne, ali nikada ne marim za priče da smo dosadni i što nas mnogi potcenjuju. Znamo da nismo najbolji tim na svetu i na toj spoznaji pravimo plan za svaku utakmicu. Temeljno proučavamo rivale, tražeći njihove slabe tačke, a u isto vreme pokušavamo da zamaskiramo naše nedostatke. I stalno se držimo zajedno, u dobru i u zlu – objasnio je ne(očekivan) trijumf selekcije sa samo jednom pobedom u regularnih 90 minuta 15. EP, njen komandant Santos.

Inženjer telekomunikacija, rođen 10. oktobra 1954. u Lisabonu, nije međutim samo dobar taktičar i generator dobrog raspoloženja u svlačionici. Santos je i inovator, jer je prepoznatljivu portugalsku formaciju 4-3-3 transformisao u sistem 4-4-2, usput testirajući 51. igrača, od kojih su čak njih bili debitanti. Ostao je pri svome kada mu je javnost u domovini spočitavala odvođenje nekih junoša na EP ili česte rokade u prvih 11 na mečevima do nedeljnog finala s „trikolorima“. Čovek u čiji se trenerski kalup uklopio i fudbalski često samoživi Ronaldo, takav je bio gde god je radio. Dok je sedeo na klupama portugalskog svetog klupskog trojstva Benfika-Porto-Sporting, atinskih velikana Panatinaikosa i AEK-a, solunskog PAOK-a ili reprezentacije Grčke, koju je odveo u nokaut fazu jednog Mundijala i jednog EP.

Nekadašnji desni bek Eštorila, Maritima i Benfike, zvanično najbolji trener Grčke između 2000. i 2010. godine, osvajač (po) jedne portugalske titule i grčkog Kupa, te dva Kupa i Superkupa u domovini, slovi za porodičnog čoveka, koji najviše slobodnog vremena provodi u društvu unučića.