Aleksandar Katai: Prava "desetka"

On je bio strelac u oba meča sa Valetom i prvoj utakmici sa prvakom Bugarske. Na Malti je pogotkom prekinuo agoniju protiv potcenjenog domaćina, a asistencijom za pobedonosni gol skinuo rezultatsko breme s tima pred revanš, gde je opet vadio kestenje iz vatre posle šokantnog vođstva rivala, da bi na gostovanju u Razgradu poništio prednost protivnika i odradio pola posla u obećavajućem remiju, na 90 minuta od plej-ofa kvalifikacija za evropsku elitu. Usput ostavljajući bez teksta ljubitelje starinskog fudbala, slabe na „desetke“ u njihovom izvornom obliku. Na vic igrače, čije je raznovrsne šuteve i lucidne pasove teško predvideti i još teže osujetiti. Na vrsne tehničare, koji mogu da prespavaju ceo meč, a onda ga jednim potezom reše. A Kataija od početka karijere bije glas majstora svog zanata. Narcisoidnog lenjivca takođe, pa su se reakcije na njega uvek svodile na obožavanje ili unižavanje.

– Katai je najbolji igrač Crvene zvezde i jedini fudbaler kod nas koji uvek ima mogućnost da reši situaciju jedan na jedan. Uživanje ga je gledati – govorio je svojevremeno Nenad Lalatović, na čije su ga insistiranje crveno-beli pre dva leta pozajmili od Olimpijakosa, ali koji do kraja svog trenerskog mandata na „Rajku Mitiću“ nije našao ključ za specifičan ravničarski mentalitet ovog Srbobranca.

– S Aleksandrom se nikada ništa ne zna, jedina priprema s njim je gledanje u pasulj… Izgleda da ima igrača kojima smeta vrućina, pa tako i Kataiju… – samo su neke od brojnih kritika trenera Miodraga Božovića na račun tihog Vojvođanina mađarsko-ukrajinsko-srpskog porekla, u vreme dok se borio s viškom kilograma i manjkom ambicija.

Ali, baš je crnogorski stručnjak „kriv“ što se „ružno pače“ pretvorilo u najlepšeg „labuda“. Znao je ono što drugi nisu – da mu priđe, motiviše ga, isprovocira, digne i spusti, postavi ga na pravo mesto – iza napadača i da mu slobodu u igri. I svi su na dobitku. Ekipa, jer su joj Kataijev 21 gol i 17 asistencija u prošlom prvenstvu bili ideja vodilja do titule, klub koji se posle devet godina vratio u borbu za LŠ i nekada velika uzdanica fudbalske omladinske škole Vojvodine, jer su mu partije u Zvezdi oživele karijeru. Skoro uništenu besposličarenjem u velikanu iz Atine, na pozajmicama u grčkom OFI-ju i Platanijasu, lečenjem od trombocitopenije u vreme privremenog rada na novosadskom „Karađorđu“ i nonšalantnim stavom na početku epizode u Ljutice Bogdana 1.

Šestog februara 1991. godine rođeni junak ovosezonskih utakmica crveno-belih, najbolji igrač i strelac prošle Superlige, španski mediji tvrde i uskoro pojačanje Selte, veoma je privržen majci, ocu, sestri, precima i devojci, što je ovekovečio i tetovažama na telu. Voli domaća, dobro zaljućena jela, vozi Smart automobil, zbog hroničnih problema s parkingom na beogradskim ulicama, ne voli noćne izlaske i izbegava gledanje fudbala na televiziji.