Ivan Ivačković: Živeti od rokrenrola

„U književnosti nema bezgrešnog začeća“, smatra Ivačković i dodaje da su na njega uticali Man, Konard, Bulgakov, Dostojevski i Gete. Ovaj poslednji se pojavljuje na kraju „Bezverja“ kao njegov ključ gde se u specifičnoj literarnoj igri otkrivaju identiteti junaka, a u poslednjem momentu čitalac saznaje i zbog čega je na koricama knjige Karavađovo „Neverstvo Svetog Tome“.

Svaka knjiga, pa tako i ova je autoportret, nagovestio je Ivačković čiji je i dosadašnji opus fokusiran na ono što ga istinski zanima. Na takav način pisao je i o Rolingstonsima u „Umetnosti pobune“ kao i u „Kako smo propevali“, koja je osvojila Nagradu „Desimir Tošić“. Potpisao je zbirku eseja „Pisma iz Tajnog grada“ i pesničku zbirku „Crvena mapa“, a tokom duge novinarske karijere u koju je, inače, uplovio slučajno objavio je dve hiljade tekstova u gotovo svim važnim novinama.

Jedan je od retkih koji je na pitanje da li može da se živi od rokenrola odgovorio potvrdno, ali i objasnio da je to zato što voli da realizuje sopstvene projekte i što u bilo kojoj drugoj branši, pa tako i u rokenrolu, ako radiš „strašno vredno i ozbiljno, onda nema problema“. Zna se da je zaslužan za nastup Rolingstonsa u Beogradu, da je imao privilegiju da se s njima neformalno druži, a u Dizeldorfu, na svirci bude njihov VIP gost. I sam je kao tinejdžer lupao bubnjeve, ali ih je ostavio zbog novinarstva, u čije tajne ga je uputio Božidar Andrejić, jedan od urednika Danasa koji je procenio da ima talenta kada ga je čuo kako komentariše pozorišnu predstavu.

Ivan Ivačković je rođen u Zrenjaninu, sa jedanaest se preselio u Pančevo gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a u Beogradu je studirao sociologiju koju je napustio zato što mu je preko glave bilo marksizma. Rokenrol opsesiji je prethodila ona vezana za Crvenu zvezdu. Voli sve filmove Klinta Istvuda i da o sebi misli kao o Prljavom Hariju. Oženjen je i ima dete.