Žarko Laušević: Ponovo živ

U nešto većem broju pojavili su se samo na svečanom otvaranju njihovog festivala – Filmskih susreta, da bi se kasnije događalo da se nakon projekcija publici pokloni po samo par njih. Ali gledalištu u Tvrđavi bio je dovoljan samo jedan – Žarko Laušević.

Dug aplauz i ovacije nakon projekcije „Smrdljiva bajka“ ne pamte ni oni sa najdužim festivalskim stažom. A slične reakcije Laušević je doživeo i samo par dana kasnije kada mu publika nije dozvolila da se zahvali na nagradi Gran pri Naisa, najvažnijem priznanju ove manifestacije.

„Ovo doživljavam kao svoj drugi grend slem. Onaj prvi pre 23 godine nisam stigao da primim, ali vi ste mi tada pomogli da pronađem neku nadu, a sad ste učinili da poverujem da sam ponovo živ“, kazao je Laušević.

On je, kako je rekao, 1993. bio „na nekom drugom mestu“ kada je do njega stigao glas da je dobio nagradu „Ćele-kula“ (današnji Gran-pri Naisa). „To je za mene bio melem u tom trenutku. Činjenica da je, i pored svega i mimo svega što mi se tada desilo, jedna ‘grupica’ od 2.500 ljudi bila uz mene, mnogo mi je značila“, rekao je glumac, koji je nagradu tada dobio za film „Bolje od bekstva“, gde je odigrao, kako će se kasnije ispostaviti, svoju sudbinsku ulogu.

Crni trenutak, posle kojeg Laušević prestaje da bude posvećeni glumac i postaje čovek na osnovu čije bi se biografije mogla napisati tragedija, dogodio se 31. jula 1993, kada je u samoodbrani usmrtio dva čoveka i teško ranio jednog. Naredne dve decenije proveo je po sudovima, odslužujući zatvorske kazne, koje su bile smanjivane pa produžavane, da bi zatim otišao ilegalno u SAD… Tek 2011. dobio je od tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića pomilovanje, a godinu dana kasnije i pasoš.

Sedmoj umetnosti vratio se ulogom u filmu „Smrdljiva bajka“ a priča o „klošarima“ mu je bila zanimljiva jer nije imala nikakve veze sa njegovim životom, ali se, kako je rekao, još jednom ispostavilo da je to zabluda, jer „čovek u svemu pronađe sebe“.

Rođen je 19. januara 1960. godine na Cetinju, a glumu je završio na FDU u Beogradu. Igrao je u seriji „Sivi dom“, kao i u filmovima: „Savamala“, „Oficir s ružom“, „Braća po materi“, „Crni bombarder“, „Dogodilo se na današnji dan“, „Nož“… O svom životu napisao je dve knjige – „Godina prođe, dan nikad“ i „Knjiga druga“, a autorka Branka Bešević Gajić snimila je o njemu dokumentarac „Lauš“.