Prijatelji Danasa za 2017. godinu

Vuk Hamović,

predsednik kompanije EFT

Ovogodišnji dobitnik povelje Prijatelj Danasa Vuk Hamović, vlasnik kompanije EFT, sasvim je atipičan preduzetnik. Dok je veliki broj biznismena prilično hladan, rezervisan i na distanci od novinara a neki čak ne prezaju ni da „sedmu silu“ gledaju sa visine, Vuk Hamović je potpuno drugačiji.

Uvek ljubazan, nasmejan i srdačan, ne predstavlja mu problem da se na konferencijama za novinare pozdravi sa svim prisutnima a sve one koji prate energetski sektor zna po imenu. Sa svima je spreman učtivo da popriča uz jednodušni stav svih novinara koji ga poznaju da je reč o prijatnoj i dobroj osobi. Pažljiv odnos Hamovića prema novinarima nije slučajan jer je svojevremeno bio osnivač nedeljnika Vreme a dugogodišnji je prijatelj našeg lista. Baš zbog toga što dobro poznaje situaciju u medijima Vuk Hamović shvata koliko je teško i odgovorno baviti se ovim poslom, tako da pored ljubaznosti i uvažavanja u ophođenju sa medijima pokazuje profesionalizam i kooperativnost. Spreman je da odgovori na svako postavljeno pitanje i da objasni neke oblasti iz energetskog sektora koje na „prvu loptu“ novinarima i javnosti nisu baš najjasnije. Oni koji ga znaju kažu da se mladi Vuk još kao učenik isticao solidarnošću, ali i smislom za biznis. Jednom prilikom je sa svojim školskim drugovima organizovao akciju prikupljanja i prodaje stare hartije kako bi se obezbedio novac za članove odeljenske zajednice koji nisu imali sredstava da plate ekskurziju. Skromnost Vuka Hamovića ima korene u, kako tvrde, veoma strogom vaspitanju stečenom u porodici. Vukov otac je legendarni kapetan Rade sa Romanije, narodni heroj Ratomir M. Hamović, nakon Drugog svetskog rata general Jugoslovenske narodne armije i načelnik njenog Generalštaba. I Vukova majka je bila partizanka LJerka Dubrešić. Pohađao je beogradsku Četvrtu gimnaziju. Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu, 1972, a dve godine kasnije je magistrirao. Zaposlio se u Energoprojektu, gde je radio deset godina. U privatni biznis ulazi 1987. godine. Hamović 1992. godine svoje poslovne aktivnosti preseljava u London, gde osam godina kasnije osniva EFT.

Vuk Hamović je poznat i kao filantrop. Primera radi, EFT je 2011. godine donirao 250.000 evra za računarsko opremanje rekonstruisanih čitaonica Narodne biblioteke Srbije. Na čelu je kompanije koja je najveći trgovac strujom u jugoistočnoj Evropi. EFT je prošle godine sagradila Termoelektranu „Stanari“ u Bosni i Hercegovini koji je prvi veliki elektroenergetski proizvodni objekat podignut na prostoru bivše Jugoslavije u poslednjih 30 godina. Od 2005. godine EFT je vlasnik Rudnika „Stanari“ u kome je pre nepunih mesec dana pušten u rad novi transportni sistem za otkrivku (naslage zemlje nad ugljem) koji može da funkcioniše neprekidno u svim vremenskim uslovima. Inženjeri EFT-a su ceo sistem osmislili i sami sastavili.

Vuk Hamović je rođen u Beogradu 1949. godine.

Dušan Kovačević,

osnivač i direktor Exit festivala

U godini kada svetski poznat muzički festival „Exit“ obeležava 20 godina Exit aktivizma, dakle isto koliko i list „Danas“ obeležava od izlaska svog prvog broja, 9. juna 1997. godine, želimo da istaknemo jednu ličnost koja je umnogome doprinela da profesionalnost, etičnost i društvena angažovanost dobiju novo značenje u našem društvu.

Dušan Kovačević je diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, nakon čega stiče i master diplomu – inženjer elektrotehnike i telekomunikacija. Kao dobitnik prestižne stipendije Chevening koju britanska vlada dodeljuje mladim liderima širom sveta, školovanje nastavlja na vodećem ekonomskom fakultetu u Evropi, London School of Economics, gde je stekao drugu master diplomu iz oblasti menadžmenta, a nakon studija u više navrata i držao gostujuća predavanja. Trenutno privodi kraju doktorske studije iz inženjerskog menadžmenta.

Exit festival, čiji je Dušan osnivač, spada u red najpoznatijih muzičkih festivala na svetu. U više navrata osvojio je titulu za najbolji evropski festival, dok su o festivalu u superlativima izveštavali gotovo svi uticajni mediji sveta kao što su CNN, BBC, Time, The Guardian, The New York Times, The Sun, Daily Mail, Independent, Euronews, Lonely Planet i mnogi drugi. Exit je do sada privukao više stotina hiljada turista u Novi Sad, koji su investirali u domaću turističku ekonomiju preko 100 miliona EUR, dok je procena da će u narednoj deceniji Exit privući još najmanje toliko sredstava. Pored turističkog doprinosa, ništa manje važan aspekt je doprinos u promociji imidža Srbije i Balkana. Dušan je 2015. postao i najmlađi dobitnik Februarske nagrade grada Novog Sada, najznačajnijeg priznanja koji grad dodeljuje istaknutim pojedincima koji su izvršili nemerljiv pozitivan uticaj na Novi Sad.

Od 2014. godine Kovačević sa Exit timom osniva Sea Dance festival u Crnoj Gori. Za veoma kratko vreme i nakon samo prvog izdanja, Sea Dance festival je ostvario istorijski uspeh na internacionalnom nivou – osvajanjem titule Najboljeg evropskog festivala u kategoriji do 40.000 posetilaca po danu. U maju ove godine, Exit tim je pokrenuo i Sea Star festival u Umagu u Hrvatskoj.

Dušan je pokretač i velikog broja drugih projekata iz društvenog aktivizma i humanitarnog karaktera, koji su uticali na promene ustaljenih stavova kod donosilaca odluka i javnosti u celini, direktno utičući na pozitivne društvene promene kako u Srbiji, tako i celom regionu.

List Danas je javnosti svedočio o svim segmentima koje je tokom dve decenije Exit radio, bilo da se radi o vrhunskim muzičkim festivalima u zemlji i regionu, bilo da se radi o organizaciji ključnih događaja koji za cilj imaju stvaranje boljeg društva: osnivanje „Tihe balkanske većine“, borbe za evropske standarde, humanije društvo…

Ispostavilo se da smo tokom tih 20 godina delili iste vrednosti, a nemalo puta su nam se putevi i ukrstili u projektima koje smo zajedničkim snagama uradili i koji su, na naše obostrano zadovoljstvo, uvek bili uspešni.

Kokan Mladenović,

pozorišni reditelj

Kokan Mladenović, pozorišni reditelj, istupa javno, jasno i glasno. Gledamo to opet ovih dana kada je postupak žirija Sterijinog pozorja da ne dodeli nijednu nagradu nazvao „terorističkim aktom“. I Danas se ne libi da stvari nazove pravim imenom, da svakoga postavi na svoje mesto, da stoji uz one koji se bore protiv bezakonja, tražeći uređeno društvo i prava za sve njegove građane.

Kokana su, zbog njegovih javnih i oštrih kritika na račun sadašnje vlasti te vlasti tužile. I Danas je svojevremeno od istih tih ljudi i iz istih razloga tužen i kažnjen.

Kokan je Jugosloven. Osim što radi i sarađuje sa umetnicima sa čitavog prostora te nekadašnje države, dokazao je to i kada je postao upravnik Ateljea 212, pa sezone koncipirao pod nazivima „Revolucija“ i „(NE)XT YU“. Tada je u ovo pozorište, prvi put posle mnogo godina, došlo jedno pozorište iz Sarajeva, tada je Oliver Frljić režirao „Zorana Đinđića“, tada su na jednoj beogradskoj sceni ponovo postavljeni Krležini „Glembajevi“, tada je napravljen rimejk čuvenog mjuzikla „Kosa“, velikog hita iz najboljih vremena Ateljea i Jugoslavije i ustanovljen festival Mucijevi dani sa idejom da okupi pozorišta iz nekadašnje države. I Danas sarađuje sa ljudima sa čitavog jugoslovenskog prostora i komunicira sa njima na zajedničkom, „našem“ jeziku, za razliku od skoro svih ostalih medija na tom prostoru, ne „prevodeći“ nikoga jer se razumemo.

Ovo su tek neke, iako ključne, vrednosti koje dele Kokan Mladenović i Danas i zbog kojih je Kokan Mladenović Prijatelj Danasa. A on je to pre svega kao autentični umetnik, o čijem načinu bi se možda i moglo polemisati, ali sa nepogrešivim osećajem za ono što je bitno u jednom vremenu. Svako pozorište kroz koje je prošao, kao reditelj, neretko i umetnički direktor, „razdrmao“ je i učinio važnim u nekom trenutku – od Dadova, preko Somborskog pozorišta, pa kratkog ali jednako upečatljivog bivanja na čelu Drame beogradskog Narodnog pozorišta, do Ateljea, u kome, uprkos svim pomenutim postignućima, nije ispunio mandat do kraja, Pozorišta na Terazijama u kome je buru i otkazivanje njegove „Koštane“ izazvala smela i tačna odluka da danas glavnu junakinju u toj predstavi treba da odigra transrodna osoba božanskog glasa – bosanskohercegovački pevač sevdalinki Božo Vrećo. Predstava je u drugoj postavi i na drugom mestu odigrana sa jednakim uspehom, kako je to i sa (ne)nagrađenom „Na Drini ćuprijom“ koja je „akter“ poslednjih zbivanja na Sterijinom pozorju.

Ovaj rođeni Nišlija, Beograđanin, Somborac, Šapčanin… Jugosloven, evropejac, građanin sveta, nikada mlak, uvek britak, beskompromisan i svoj, kao takav pripada Danasovom krugu prijatelja.