Na razmeđi Istoka i Zapada

Iako nevelikog obima (72 strane), po svom sastavu i koncepciji, ova fotomonografija i te kako doprinosi da se čitaoci u Srbiji upoznaju sa istorijom, tradicijom, folklorom i uopšte kulturom ove drevne evroazijske zemlje na razmeđi Istoka i Zapada.

U kratkom i informativnom predgovoru Nargiz Mamadova lucidno objašnjava genezu nastanka ovog izdanja, ukazujući pri tom koja su osnovna civilizacijska, kulturološka i druga obeležja njene daleke i lepe zemlje, a naročito glavnog grada Bakua. „Azerbejdžan nazivaju zemlja vatre, a njegov glavni grad Baku – grad vetrova. Baku je drevni, a u isto vreme večno mlad grad koji, kao i sam Azerbejdžan, ima zadivljujući geografski položaj“, naglašava Mamadova, koja poseban akcenat stavlja na arhitekturu grada i njegovu drevnu patinu.

Prema njenim rečima, radi se o bogatoj i raznovrsnoj arhitekturi, čiji neimari potiču iz različitih zemalja širom sveta. U sklopu toga, naročito se apostrofiraju pojedine istorijske znamenitosti i kulturni spomenici, kao što su Devojačka kula, dvorac Širvanšaha (Ičeri Šeher), koji se nalaze na spisku svetskog nasleđa Uneskoa i predstavljaju baštinu svetskog značaja.

Od kako se osamostalila za poslednjih 25 godina, Azerbejdžanska Republika je postigla veliki industrijski, društveni, privredni, tehnološki i svaki drugi napredak, što pokazuju brojni infrastrukturni projekti i graditeljski radovi u razvoju. Knjiga o gradu Bakuu nije samo obična fotomonografija već i svojevrstan kulturni omaž, uspomena i oda ljubavi, odnosno antejske privrženosti rodnom gradu i svojoj zemlji. Monografija je urađena znalački i profesionalno, sa visokim stepenom odgovornosti i stručne kompetencije, kojoj bi pozavideli i najbolji istoričari, turistički vodiči, svetski putnici i drugi.

Knjiga ima za cilj, pre svega, da čitaoca upozna sa ovim drevnim gradom, sa njegovom bogatom istorijom i nasleđem, ali istovremeno i sa njegovom sadašnjošću, koja je impozantna i razuđena u svakom pogledu. Zastupljene crno-bele i fotografije u boji upravo to i pokazuju. Naime, koautori su se pridržavali hronološkog kontinuiteta, kako bi čitaoci pregledno i jednostavnije spoznali sve čari i lepotu glavnog grada, kao i njegove određene znamenitosti.

U tom smislu, posebna pažnja posvećena je detaljima kao što su Međunarodni aerodrom i istoimeni centar Herdar Alijev, prospekt Neftjanikov, pristanište cara Aleksandra III (1936), park na obali Kaspijskog mora, Trg državne zastave, hotel Inturist, tržni centar Park Bulvar, zgrada Filharmonije i opere, džamija Hejdar, zgrada Nacionalne akademije nauka, sportsko-koncertni kompleks, Muzeju tepiha, stari grad, palati štampe, olimpijski stadion (2015)…

Na ovaj način čitaoci će upoznati novo i staro lice Bakua, sve njegove glavne karakteristike i znamenitosti, koje ipak ne mogu stati u korice jedne knjige. Prevodilac i priređivač izdanja je Nargiz Mamadova, a autori izvanrednih fotografija su Fuad Ahundov, Bahruz Gusejnzade, Hanlar Mamedov, Aleks Avgustinov, DŽamil Kulijev i Oleg Reutski.

NJima, takođe, pripada svaka zasluga za uspeh i ukupan kvalitet ove fotomonografije, kao i koordinatorima projekta Bahruzu Gusejnzadeu i Tairi Efendijevoj. Dodatnu i umetničku vrednost čini uvodna pesma Baku, opet doći ću Milice Jeftimijević Lilić, koja je neposredno nastala u tom gradu za vreme održavanja Svetskog festivala poezije.

Posmatrano u celini, Mamedova i Bagirzade obavili su velik i vredan deo posla, pokazujući da je čovek uvek dužan svom zavičaju i svojoj zemlji. Knjiga o gradu Bakuu predstavlja vrhunski izdavački poduhvat, a ujedno je i potvrda dobre saradnje i prijateljstva između srpskog i azerbejdžanskog naroda, pa su samim tim izdanja ovakve vrste uvek dobrodošla i za svaku pohvalu.