Ko je britanski Vuk Branković

U štabu Dačićevih socijalista, odakle je te nedeljne noći izveštavala autorka teksta, atmosfera je na trenutke ličila na predvečerje „bitke za Blekvoter“ iz pomenute serije, imajući u vidu neizvesnost da li će SPS osvojiti željeni broj glasova. Na kraju su socijalisti ostali kratkih rukava, jer „zlatnu granicu“ od 12 odsto nisu prešli, baš kao što ni ambiciozni Stanis Barateon nije uspeo da porazi vojsku Lanistera kod Blekvotera. S druge strane, lideru SNS Aleksandru Vučiću pošlo je za rukom da ponovo sedne na „gvozdeni presto“ Srbije, ali u trenutku pisanja ovog teksta i dalje je neizvesno koja će od ostalih stranaka biti deo novog saziva vlade, odnosno, rečnikom „Igre prestola“ govoreći, ko će biti članovi „Malog saveta“.

„Rijekom krvca poljem teče“

Političke spletke i osvrti na istoriju su među najvažnijim temama „Igre prestola“. U izmaštanom Vesterosu, čiji izgled umnogome asocira na srednji vek, sudaraju se sile Dobra i Zla, a potezi junaka i iznenadni obrti u radnji iznova uveravaju gledaoce da je suviše tanka linija između svetlosti i tame, između dobrote i podleganja najnižim strastima. DŽordž R. R. Martin, čiji romani, napisani u žanru epske fantastike, čine potku serije, inspiraciju je našao u Ratu ruža, koji su u 15. veku vodili sledbenici dveju engleskih dinastija, Jorka i Lankastera. Tako je, recimo, lik tiranina DŽofrija baziran na istorijskoj ličnosti, Edvardu od Lankastera. I jednom i drugom ludilo je prirodno stanje, a najvećma uživaju u obezglavljivanju svojih rivala. Takođe, Teon Grejdžoj asocira na vojvodu od Klarensa, jer izdaje bližnje svoje. Ipak, za razliku od vojvode od Klarensa, neke vrste britanskog Vuka Brankovića, Teon se, nakon što je doživeo fizičku i psihičku torturu, koja se može porediti sa scenama iz „Tita Andronika“, Šekspirove najkrvavije tragedije, pokajao za grehe i pomogao Sansi Stark da pobegne iz pakla što joj je iz dana u dan priređivao okrutni Remzi Bolton.

Remzi, negativac bez pandana, ljubitelj je svake vrste nasilja, uključujući bacanje ljudi psima da ih rastrgnu. Mada najokrutniji, on je tek jedan na kilometarskoj listi nasilnika. IIustracije radi, prevrtljivi Valdmer Frej ubija Roba, Ketlin i Talise Stark. Te scene s pravom su nazvane „crvena svadba“, imajući u vidu da podsećaju na stihove Ivana Mažuranića: „Rijekom krvca poljem teče“. Ros Bolton uz „pozdrav od Lanisterovih“ zadaje Robu smrtonosan ubod u stomak, a ubrzo na isti način stradaju i Ketlin i Talisa.

Krv u žilama ledi i scena kada pretendent na Gvozdeni presto Stanis Barateon žrtvuje svoju kćerku. Kada je njegov kamp opljačkan, a vojska mu ostala bez hrane, na nagovor čarobnice on kao žrtvu prinosi ljupku Šajrin, koju spaljuju na lomači. Sličan osećaj „straha i drhtanja“ izaziva scena oslepljivanja Ajre Stark, koja je prešla put od nemila do nedraga u proteklih šest sezona. Mada se ispostavlja da je to slepilo privremeno, njena sudbina asocira na tragične junake iz „Kralja Lira“.

Diplomate i makijavelisti

U seriji su, takođe, prikazani različiti principi vladanja. Titulu vodećeg diplomate, bez dvojbe, zaslužuje Tirion Lanister, inače jedan od najomiljenijih likova, koga, ako je verovati američkim novinarima, uvažava i predsednik SAD Barak Obama. Iako malenog rasta, Tirion uspeva da u trenucima kada mu život visi o koncu preokrene situaciju u svoju korist, pre svega zahvaljujući pregovaračkim sposobnostima, u skladu sa mudrostima koje neretko izriče, poput: „Mi uspostavljamo mir sa svojim neprijateljima, ne sa svojim prijateljima“, i : „Kada jednom prihvatite svoje mane, niko ih ne može upotrebiti protiv vas“. Tiriona, istovremeno, krase duhovitost i autoironija („Moja sestra je pogrešno mislila da sam pečurka. Držala me je u mraku i hranila go..ima“, reče on jednom), pa njegovo pojavljivanje ima funkciju takozvanog „komičnog olakšanja“, što je bio čest motiv u srednjovekovnim i renesansnim tragedijama.

Za razliku od samilosti punog Tiriona, njegovi brat i sestra, DŽejmi i Sersei, predstavljaju oličenje makijavelističkog principa da „cilj opravdava sredstvo“. DŽejmi i Sersei po okrutnosti koju ispoljavaju već od najranije faze serije dokaz su tvrdnje da „ne treba suditi knjizi po korici“. Onako bledoliki, plavokosi i graciozni liče na prvi pogled na anđeoska bića, ali su u suštini negativci kojima ni najveći životni gubici ne služe kao lekcija da promene autodestruktivno ponašanje. Nasuprot DŽejmiju i Sersei stoje pravdoljubivi i altruistični DŽon Snežni i Deneris Targerijan. Jedna od najšokantnijih scena bila je ona kada pripadnici „Noćne straže“ ubijaju DŽona Snežnog na kraju petog ciklusa, a u proteklih godinu dana internet-forumi bili su preplavljeni pitanjem: „Da li će oživeti“.

Olakšanje je došlo ovog aprila, kada se ispostavilo da je „živ DŽon, umro nije“. Snežnog oživljava crvenokosa čarobnica Melisandra, čije je verovanje u boga svetlosti bazirano na zoroastrizmu, drevnoj persijskoj religiji. Melisandra, istovremeno, može da posluži kao reklamno-lice za „antiage“ programe, budući da je ostvarila nedostižan san mnogih žena i Dorijana Greja – uspela je da (uz pomoć ogrlice) sačuva večnu mladost.

Motiv oživljavanja prisutan je i kada se iz vatre neozleđena pomalja Deneris, koja za sebe često govori da je „kalisi, a ne princeza“, uz nabrajanje brojnih titula, uključujući „majku zmajeva“. Ova heroina satkana je od protivrečnih osobina – taktičnosti i ishitrenosti, prkosa i poslušnosti… Deneris, udovica kala Drooga, uspela je da u suprugu, vođi horde, probudi osećanje ljubavi i nežnosti, a trudi se da prema svojim podanicima postupa pravdoljubivo, tako da u Mirinu oslobađa robove. Ipak, pobune guši u krvi, uz pomoć svojih vernih zmajeva, pa se može reći da je ona neka vrsta „prosvećenog apsolutiste“.

Prema jednoj od brojnih teorija koje se „pletu“ oko „Igre prestola“ DŽon i Deneris će na kraju zajedno sesti na „gvozdeni tron“. Romantično nastrojeni gledaoci, naravno, iz sve snage navijaju za takav hepiend, ali daleko je više onih koji smatraju da su njih dvoje suviše plemeniti da bi udružili snage i živeli srećno do kraja života. U međuvremenu DŽordž R. R. Martin ne želi da otkriva karte kakva sudbina čeka junake serije, već jezgrovito najavljuje da će „kraj biti gorko-sladak“.

„Ne znaš ništa, Džone“

Za razliku od Tolkinovog „Gospodara prstena“ u kojem nema seksualnih scena, Martinove „Igre prestola“ obiluju golotinjom i škakljivim trenucima. Kada je o obnaženosti reč, najupečatljiviji segment jeste šetnja u kojoj Sersei naga prolazi ulicama Kraljeve luke, dok joj gnevna masa uzvikuje pogrdne reči, gađa hranom i različitim predmetima. Ove scene snimane su u Dubrovniku, a glumica Lena Hidi imala je dvojnicu za telo. Naime, glava Sersei „dodata je“ takozvanom „cgi“ tehnikom na telo mlade glumice Rebeke van Kliv, koja je izabrana među gotovo hiljadu prijavljenih za „ulogu tela“ Sersei.

TV ekranom je u nekoliko navrata prošetala naga i Deneris Targerijan. Glumica koja tumači njen lik, Emilija Klark, priznala je da nije bila najsrećnija zbog tih scena, „ali to je deo uloge, sastavni deo odrastanja Deneris, i sa te strane je bilo važno da se dočara“. Da je „golotinja potrebna ovoj seriji“ smatra i glumac Alfi Alen, koji tumači Teona Grejdžoja. S druge strane, unuka Čarlija Čaplina, Una Čaplin, koja je dočarala lik Talise Stark, poručila je da „želi da bude upamćena po glumi, a ne po grudima“.

Seks je prikazan bez ikakvih tabua, u svim pojavnim oblicima – od silovanja koje izaziva gnušanje i mučninu do istinskog vođenja ljubavi. Žrtve silovanja su, između ostalih, Sansa Stark, nad kojom se iživljava sadista Remzi Boulton, i Deneris Targerijan, koju siluje primitivni kal. Kao reakcija na Boultonov sadizam na Tviteru je osvanula fotografija Sanse obučene kao Uma Turman u filmu „Kill Bill“, uz poruku „Kill Bolton“ („Ubij Boltona“). Dok Deneris uspeva da ukroti kala svojom ljubavlju, Remzi ostaje tiranin koji se iživljava nad svim ženama koje susretne. Nasuprot tome, scene čiji akteri su DŽon Snežni i Igrit pravo su uživanje za gledaoce. Ovaj par prelazi put od „zakletih neprijatelja“ do posvećenih ljubavnika. Igrit, poznata po rečenici: „Ne znaš ti ništa, DŽone Snežni“, u trenucima umiranja izjavljuje ljubav DŽonu uz poruku da bi „zauvek ostala sa njim u pećini“. Nadu da će sile Dobra na kraju odneti pobedu budi i ljubav koja se rodila između Sema Tarlija i Gili. Zbog Gili i njenog sina, koga je prihvatio kao svoje dete, Sem krši zavet dat „Noćnoj straži“, pokazujući da je ljubav najvažnija.

Gledaoce „Igre prestola“, čini se, ništa više ne može da iznenadi, budući da su od samog početka prisutne scene incesta, istopolnih ljubavi i prostitucije. Ipak, Nikolaj Koster-Valdau, koji glumi DŽejmija Lanistera, izjavio je da mu se „želudac okretao dok je snimao scene incestuoznog seksa“ sa Lenom Hidi. „Čim sam došao kući, sa suprugom sam uveo veto kćerkama na gledanje serije. Teško je odgajati decu u zlom svetu. Nekad bih ih stavio pod stakleno zvono, ali svestan sam da ih ne mogu od svega zaštiti“, kazao je on.

Trivije o seriji

*Većina glumaca „Igre prestola“ nije pročitala sve knjige po kojima se serija snima, jer ne žele da znaju sudbine likova koje glume, kako im to ne bi uticalo na glumu.

*Sofi Tarner (Sansa) i Mejzi Vilijams (Ajra) upoznale su se tokom snimanja i postale su maltene nerazdvojne drugarice. Mejzi inače nije čitala knjige DŽordža Martina, jer je njena majka smatrala da knjige nisu prikladne za jednu, tada, trinaestogodišnjakinju.

*DŽek Glison, koji tumači lik DŽofrija, dobio je pismo od DŽordža R. R. Martina, u kome mu je autor napisao: „Čestitam na veličanstvenoj glumi – apsolutno svi te mrze!“

*Alfi Alen (Teon Grejdžoj) je mlađi brat popularne britanske pevačice Lili Alen, koja je svoj čuveni hit „Alfi“ napisala upravo o njemu.

* Piter Von (Meštar Emon), uprkos dubokoj starosti – rođen je 1923. – i dalje aktivno glumi, i u svojoj izuzetno dugoj i bogatoj karijeri nije pravio pauzu dužu od godinu dana.