Igre gladi

 Na društvenim mrežama ne postavljaju dilemu oko toga ko je taj neko.

Ispade da nam je bilo bolje dok Igre nisu počele. Sijalo je sunce, tinjala je nada, a sada odjednom „de nada“. Ništa. Kolege iz pojedinih medija već uveliko rade analize – razlozi neuspeha Srba u Riju. Gleda se u komšijsko dvorište. Tamo je ,naravno, trava zelenija. Uze medalju i država za koju kažemo da nije država. Muči nas to. A prošla su tek tri takmičarska dana. Ima ih do kraja još 14. Da nismo malo svi poludeli…

Čudno je stanje u koje vas bacaju Olimpijske igre, neke neobične emocije se pokreću i bude. Odjednom kao imate nacionalni identitet na koji niste navikli, neprestano se merite sa drugima, a oni uporno bolji. Ima li gore osude za naš mentalitet?

Ne pitate za sport. Nema – dosadan mi je, ne razumem baš pravila… Za svaki ste stručnjak. Sa borilišta na borilište, konstantno neki svrab, kao da dolazi ispod kože. Glad i žeđ u isto vreme. Treba vam doza pobede, medalja sve rešava.

Nema veze što ova dva poraza košarkašica, polovičan učinak košarkaša i dvostruki remi vaterpolista su zapravo i dalje štelovanje forme, i što će svi oni vrlo verovatno izboriti četvrtfinale… Daj da sve predimenzioniramo. Daj kolektivnu depresiju. To je stanje koje toliko volimo. Obično se ježim od patetike, ali ovde smo svi patetični… Da nismo malo svi poludeli.

Sportistima pred izlazak na teren treba samo da je pobedio onaj drugi, a najgore je i dalje što ne može da se sažvaće činjenica da je ispao ovaj prvi. „Deportacija“ Novaka Đokovića, kako je to neko duhovito opisao, i nezvanična nacionalna žalost. Gde god da si u Riju, a da su tu i Srbi, novinari ili sportisti, priča se o tome „da njega više nema“. Ne daj Bože da ti se otme osmeh, pogni glavu, spusti što više pogled i teraj…

Simpatični veslači, ono dvoje što su zbog prevrtanja čamca prvog dana bili jedna od udarnih olimpijskih vesti, Miloš Vasić i Nenad Beđik usudili su da se osmehnu i čak poruče da će oni medaljom pokrenuti tim Srbije. Kakva bi to olimpijska priča bila. A možda danas i Zorana upuca nešto, pa glad prestane, a ja sa ovim tekstom – zbog vremenske razlike i rokova ispadnem smešnija nego što jesam. Nek bude tako.

I evo, opet kreće novi dan na Igrama, a mi već unapred brojimo pobede i „njušimo“ medalje. A tek su prošla tri takmičarska dana. Ima ih još 14. Nema nam pomoći. Definitivno smo svi poludeli.