Sarkozijeva kampanja straha

Zapravo, bilo je teško ozbiljno shvatiti njegovu izjavu da je završio s politikom pošto je u trci 2012. izgubio od Socijalističke partije Fransoa Olanda. Šta god mislili o Sarkoziju, ne može se poricati da nikada nije bio onaj koji će dugo ostati izvan pažnje javnosti.

Činjenica je da Sarkozi nikada nije prihvatio poraz. Poput Nemačke nakon Prvog svetskog rata, umesto toga je postao opsednut željom za osvetom u kombinaciji s dugogodišnjom i loše skrivanom požudom za vlašću.

Sada, ohrabren Olandovom nepopularnošću, izgleda da Sarkozi misli da su Francuzi spremni da mu požele dobrodošlicu. Umesto da ga brine sopstvena loša reputacija, koja se još uvek odražava u anketama javnog mnjenja, stiče se utisak da on fantazira o reprizi izbora od 2007, kada je lako odneo pobedu nad kandidatkinjom socijalista Segolen Roajal, Olandovom bivšom partnerkom.

Možda to i nije tako neracionalno. Bez obzira na to da li narod voli Sarkozija ili ne, činjenica je da se za vreme Olandovog mandata socijalna, ekonomska i bezbednosna situacija u Francuskoj pogoršala i mnogi Olanda smatraju direktno odgovornim.

Trenutno stanje stvari može takođe da pogodi Sarkozijeve rivale u okviru Republikanske partije. Naročito Alen Žipe, Sarkozijev glavni konkurent za nominaciju njegove stranke, mogao bi da dođe do spoznaje da njegov umereni pristup postaje problem, naročito sada kada je uključen Sarkozi.

Obe kampanje su usredsređene na identitet Francuske. Ali dok je cilj Žipea, koji je napravio kovanicu l’identit� heureuse (srećan identitet), da premosti sve dublje podele u okviru francuskog društva, izgleda da je Sarkozi spreman da ih iskoristi, predstavljajući islam kao suštinsku pretnju za francuski način života. S obzirom na trenutno narodno raspoloženje, koje je narušeno nedavnim terorističkim napadima, od ubistva 86 ljudi u napadu kamionom u Nici u julu do brutalnog ubistva sveštenika u Normandiji kasnije istog meseca, Sarkozijev pristup će možda funkcionisati.

Razmotrimo zabranu „burkinija“, kupaćeg kostima koji prekriva celo telo, a koje vole neke muslimanke, u francuskim priobalnim gradovima. Odeća koja grupi žena omogućava da nesmetano uživa u omiljenoj aktivnosti definitivno treba da bude dobrodošla u slobodnom i raznolikom društvu. A ipak, muslimanke su sada meta napada zbog nošenja burkinija, pri čemu policija piše novčane kazne i, kao u nedavnom slučaju u Nici, prisiljava žene da skinu slojeve odeće na plaži.

Iako su neki osudili takve zabrane, mnogi građani su ih podržali. Lično sam nedavno bio na jednoj francuskoj plaži na kojoj nošenje burkinija nije bilo zvanično zabranjeno, i posmatrao šokirane i prezrive reakcije zbog prekrivene muslimanke koja se sa svojom porodicom brčkala u moru. Čak sam čuo jednog mladića kako izjavljuje da mu ta slika budi želju da „ih sve pobije“. Francusko raznoliko i otvoreno društvo se očito prilično srozalo.

Sarkozi je dobro protumačio narodno raspoloženje. On zna da su Francuzi ljuti i u odbrambenom stavu i on želi da iskoristi ta osećanja da zadobije podršku, uključujući i zadobijanje glasova iz ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta Marine le Pen. U tom smislu, Sarkozi liči na američkog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, koji je zadobio podršku ogromnog broja ljutih birača tako što je sebe predstavio kao spasioca nekada ogromne zemlje u propadanju.

Ali Sarkozi bi i te kako mogao da dođe do spoznaje da se zbog samih strahova koje on podgrejava ljudi boje da ga biraju. Sa svojom intrigantnom energijom i nervoznim tikovima možda i ne izgleda kao pouzdan i nepokolebljiv lider kakav je očajnički potreban jednoj nervoznoj zemlji.

Uskoro ćemo znati odgovor. Nove ankete javnog mnjenja će pružiti snažan pokazatelj kako će Francuzi gledati na ponovo aktiviranog Sarkozija. Da li su još uvek na snazi razlozi zbog kojih su mu birači okončali mandat pre četiri godine? Ili je novi kontekst dovoljan da bi on ponovo odavao utisak najbolje opcije Francuske?

Naravno, o tome će više reći unutarstranački izbori u novembru. S obzirom na to da je Olandov rejting pao na najniže grane, široko je rasprostranjeno uverenje da će onaj republikanac koji pobedi biti sledeći francuski predsednik. I mada Žipe za sada i dalje ima ubedljivo vođstvo, Francuzi bi mogli da odbace njegovu srećnu verziju francuskog identiteta u korist Sarkozijeve dosta mračnije.

Ja i dalje verujem da je najveća verovatnoća da će se Žipe iznedriti kao sledeći predsednik Francuske. U smislu godina i profila, on liči na francusku verziju Hilari Klinton, veštiji je u projektovanju nego u osvajanju vlasti. Ali strah je moćno oružje, a Sarkozi kao i Tramp je željan da ga iskoristi.

Autor je profesor na Institutu političkih nauka u Parizu, visoki savetnik na Francuskom institutu za međunarodne poslove (IFRI) i gostujući profesor na King koledžu u Londonu

Copyright: Project Syndicate, 2016.

www.project-syndicate.org