Dalaj-lama pristao da ruski naučnici provere teoriju o prošlim životima

O tome su ove sedmice u Moskvi, kako prenosi Sputnjik, na zasedanju u Institutu za filozofiju Ruske akademije nauka, govorili ugledni ruski stručnjaci u oblasti filozofije, psihologije i istraživanja rada mozga, koji su se s dalaj-lamom sastali u Nju Delhiju prošlog leta.

„Ključna teza filozofije budizma je u tome da svest može da nastane samo iz svesti. To vodi do veoma smelih zaključaka, možda i apsurdnih. Jedan od njih se tiče trenutka u kojem se svest pojavljuje u individualnom razvoju. Kako se tokom kretanja od jedne oplođene ćelije do celog organizma koji vlada razumom pojavljuje svest, ukoliko ona može da bude inicirana samo prethodnim svesnim momentom? Budizam ovde pribegava fundamentalnoj ideji o tome da svest dolazi iz prošlog života. To je snažno predviđanje“, rekao je dopisni član RAN, neurobiolog Konstantin Anohin, navodi Sputnjik. Kako ističu, prema njegovim rečima, naučni metod zahteva upravo iznošenje smelih pretpostavki koje mogu da budu proverene eksperimentom. Kontinuitet svesti kroz generacije i prenošenje prošlog iskustva u novi organizam je jedna od takvih smelih tvrdnji.

„Da li je budizam spreman da se ovo proveri? Čini se da je spreman. U krajnjoj meri, Njegova svetost dalaj-lama govorio je o tome da je to neophodno“, naveo je Anohin koji je ovo pitanje postavio budističkom lideru.

Ruski neurolog nazvao je ovu proveru „demarkacionom linijom“ koja deli budističko učenje i savremenu nauku i čije je presecanje potrebno obema stranama. Moguće je da zbog toga ovakav eksperiment nisu predlagali zapadni naučnici koji već 30 godina sarađuju s budistima, uključujući oblasti neurologije, biologije i kvantne fizike, za koje se sve ove godine zanima dalaj-lama.

 „Ako makar jedan dokumentovani slučaj ovakvog fenomena (prenosa svesti iz prošlog života) bude dobijen u strogom naučnom eksperimentu, biće neophodno preispitivanje svih osnova savremene nauke“, uveren je Anohin.

Kao što je „dovoljan jedan skelet savremenog kunića, pronađenog u naslagama iz perioda krede, kako bi se opovrgla teorija prirodnog odabira“, tako je „dovoljan i jedan slučaj prenosa pamćenja i znanja“ iz jednog organizma u drugi da bi se srušila savremena slika uzročnosti u biološkim naukama, a moguće i u fizici.

 „Smatram da se tako nešto nikada neće dogoditi i da se ovde riziku izlaže budizam“, naveo je Anohin.

Ipak, težina jednog slučaja koji opovrgava pretpostavku uvek je mnogo veća od eksperimenta u kojem opovrgavanje nije pronađeno. Prema rečima naučnika, ako se nešto ne dogodi prvi, drugi, treći put, uvek se može tvrditi da nisu poštovani neki uslovi i da će se to, možda, dogoditi 405. put. U tom slučaju budizam je u bezbednijoj poziciji nego savremena nauka.

Zasad, međutim, niko ne zna na koji način može da se ostvari ovaj neophodni strogi eksperiment.