Nikad nije kasno za srećno detinjstvo

A onda muka: kako navići pojedinu decu da jedu obrok, a ne samo hleb. Tako su navikli, daleko od ove obale, kod kuće, gde često ima samo hleba.

Dečijem odmaralištu Crvenog krsta Srbije more je u dvorištu. Deca kreću rano na prvo kupanje dok se Baošići i cela Boka kupaju u dobroćudnom jutarnjem suncu od koga koža ne crveni. Mališani iz enklava na Kosovu i Metohiji sa drugarima iz Rume, Sremskih Karlovaca, Iriga, Ade i Bačke Topole na plaži trguju. Kupuju i prodaju osmehe, a malo starije devojčice i dečaci namiguju jedni drugima „na crno“ iza leđa vaspitačice. Ovde je osmeh jedina valuta. Mogao bih da se zakunem da je Mika Antić stihove „ljubav je jedini vazduh koji sam udisao“ napisao na ovom mestu. Spasilac Nemanja motri da se mali ljudi u igri ne zaborave.

I dok su klinci na balu na vodi, volonteri u crvenim majicama uveliko rade. Spremaju radionice, popodnevni i večernji sadržaj. Uče ih igrom. Čovek postaje najbliži sebi kada postigne onakvu ozbiljnost kao dete dok se igra, reče davno čika Heraklit. „Crvenim majicama“ ništa nije teško. Oni imaju misiju – da makar na deset dana ti mali-veliki ljudi zaborave na patnju, roditelje koji su ih napustili, prazan stomak i reč koja im se uvukla duboko u svest – „nema“. Ali ne samo to. Toj deci, prema kojima je život bio nevaljao, u kofer treba spakovati i nadu. To je najteži deo posla ali, upornost i volja „crvenomajicaša“ u ranim dvadesetim daje nadu u tu novu nadu. Nema čoveka bez deteta.

„Ovo je jedno od najlepših iskustava u životu“ kaže plavokosa Danijela Tubić, volonterka iz Rume, kojoj je ovo drugi boravak sa mališanima u Baošićima. – Pokušavam da ovu dečicu naučim nečemu, da uradim nešto dobro za njih a sa druge strane nisam ni svesna koliko sam ustvari ja naučila od tih malih-velikih ljudi. Oni zaslužuju šansu i treba im je dati. Baš zato što su marginalizovani, potreban im je neko ko će im reći da ima nade, da nisu sami i da ima neko ko o njima brine. Za vreme koje ovde provedem sa decom, na njih počnem da gledam kao na porodicu i treba mi vremena, kada se vratim kući, da se priviknem na to da ih nema – kaže Daca melanholično, jer se tad pripremala da se pozdravi sa jednom grupom dece koja se uveče vraćala kući.

U Dečijem odmaralištu Crvenog krsta Srbije ove letnje sezone boraviće 1 500 mališana. Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja izdvojilo je 10 miliona dinara za boravak 323 dece korisnika narodnih kuhinja. Do 19. jula 8 000 humanih beogradskih porodica prikupilo je blizu 3 miliona dinara, preko pojedinačne uplatnice Crvenog krsta koju su dobili zajedno sa martovskom uplatnicom za Infostan, za oporavak dece na moru. Pored Beograđana, pozivu Crvenog krsta odazvalo se i 29 firmi koje su svojim donacijama ulepšale leto ovim mališanima.

Od upravnika Mome, preko servirki, kuvara, domara i vaspitača, ovde svi danonoćno i sa nesvakidašnjim elanom rade za osmeh dece.

Danicu Klipu, volonterku iz Sombora, zatekli smo kako pravi mašnice za večernji program. Od sedmog razreda je u Crvenom krstu i tvrdi da ju je to iskustvo navelo da upiše pedagogiju.

– I mojoj porodici je u jednom trenutku bila potrebna pomoć, tako da je za mene humanitarni rad jako bitna karika u životu. Ne mogu da zamislim nijedan dan bez te aktivnosti. Raditi sa ovim mališanima je čisto zadovoljstvo, a saradnja sa ostalim volonterima uživanje – zaključila je Danica.