Kada je venecijanski trgovački putnik i putopisac Marko Polo posetio Hangdžou u 13. veku, nazvao ga je „najotmenijim i najraskošnijim gradom na svetu“.
Tada prestonica kineskih imperatora iz dinastije Južni Song, Hangdžou je imao oko milion stanovnika i bio jedan od najvećih gradova na svetu. Danas je Handžou slikovita metropola od devet miliona žitelja u Delti reke Jangce, glavni grad i ekonomsko središte Đeđijanga, jedne od najrazvijenijih i najbogatijih provincija u Narodnoj Republici Kini.
Vekovima je Hangdžou predstavljao ekonomski, politički i kulturni centar Kine, služeći kao ključno trgovačko čvorište tokom Sui dinastije (589-617. nove ere) i politička prestonica Južne Song dinastije (960-1279). Iako ne poseduje imperijalnu veličinu Pekinga niti svetsku dinamičnost Šangaja, to je klasičan kineski grad koji oličava tradicionalne kulturne vrednosti višemilenijumske države – harmoniju, prefinjenost i napredak.
Možda i zato, izabran je za domaćina ovogodišnjeg samita Grupe 20 (G-20) najvećih privreda u svetu koji je biti održan 4. i 5. septembra, prvi put u NR Kini od osnivanja tog foruma. Dosadašnja izuzetna dostignuća Hangžua, uz bogatu (dugu) istoriju i bogatu kulturu, čini ovaj grad savršenim predstavnikom slavne prošlosti Kine, prosperitetne sadašnjosti i sjajne budućnosti koje njeni lideri žele da svet vidi. Već sada je Hangdžou iznedrio Alibabu, najveću u svetu kompaniju za internet trgovinu, sve popularniju i u Srbiji.
Hangdžou je imao udela i u savremenoj istoriji. Kada je 1972. ondašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Ričard Nikson došao u NR Kinu da uspostavi odnose sa velikom socijalističkom zemljom, glavnina diskusija i pregovora se odvijala u Hangdžou, mada je završni dokument potpisan u Šangaju. Neki istraživači kažu kako je opuštena atmosfera u Hangdžou pomogla da državnici na obema stranama postignu istorijski dogovor.
Sadašnji predsednik NR Kine Si Džinping je pak kao partijski sekretar Đeđijanga boravio u Hangdžou između 2002. i 2007. Prema upućenima, iskoristio je taj period da na istorijskom tlu grada pogodnom za trgovinu i preduzetništvo podstakne procvat privatnog sektora u provinciji i dalje se osposobi za buduće mesto jednog od najuticajnijih državnika sveta.
U Handžou su kultura i umetnost doživele procvat tokom Song dinastije. Trgovci su svakodnevno brodovima stizali u grad zahvaljujući njegovim širokim vodenim kanalima. Ljudi su prelazili bogato ukrašene mostove sa jedne na drugu stranu ulica oivičenih redovima žalosnih vrba i krčili put kroz nizove radnji i kuća.
Pisac tog doba Ju Kiuju napisao je u knjizi „San Zapadnog jezera“ da se živopisna brda i jezera Hangžua mogu posmatrati kao kotao budizma, taoizma, konfučizma i širokog spektra znanja i legendi vezanih za ovaj region. Zapadno jezero oko koga se grad razvijao, inspirisalo je svojom prirodnom lepotom i kulturnim znamenitostima mnogobrojne pesnike, slikare i filozofe u istoriji najmnogoljudnije zemlje na svetu. Najpopularnije romantične priče u Kini poput „Legende o Beloj zmiji“ i „Leptirovima ljubavnicima“ nastale su u Hangdžou.
Za vreme Juan dinastije (1279-1368. n.e) čuveni pesnik Jang Čaojing izrekao je uzrečicu koju Kinezi ponavljaju do danas: „Na nebu postoji raj, a na zemlji Sužou i Hangžou“. Takođe je Marko Polo pisao da je Handžou bio „nebeski grad obilja užitaka koji bi njegovog stanovnika mogli da navedu da pomisli kako je u raju…“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
