Palos dela Frontera: U svetu Kristofera Kolumba

Sve to počev od davne 1492. pa do 1504, na drvenim brodovima i u uslovima za današnje vreme neverovatnim. Što bi rekli, sa zahtevnim sponzorima, španskim i potrugalskim dvorom, te Katoličkom crkvom kapetan Kolumbo borio se teže nego sa talasima Atlantskog okeana, svedoči obimna istorijska građa koje ima i u malom muzeju u mestu Palos dela Frontera. Iz ovog mestašceta potiču skoro svi mornari sa Kolumbovih brodova i kapetani, braća Martin i Vinsente Pinzon. Naprosto, ovde istorije ne manjka, sve je prepuno detalja o hrabrim moreplovcima koji su trajno promenili mnoga srednjovekovna shvatanja, počev od onih da je zemlja ravna ploča.

Na izlazu iz grada Uelve, kod ušća reka Tinto i Odiel, smešten je spomenik posvećen moreplovcima i osvajanju Amerike sa lepim, senovitim odmorištem. Okolni meštani odmaraju ili peku roštilj, dok organizovane grupe turista ovde stižu samo autobusima. Eto, tu su i jedna kola iz Srbije. A nešto dalje je muzejska postavka „Mol sa karavelama“.

U samom muzeju ljubazno pokazuju sadržaj postavke, čiji su glavni eksponati replike tri Kolumbova broda, koji su doplovili do Novog sveta – Santa Clara, Pinta i Santa Maria. Replike su identične originalima, objašnjava dežurni muzejski savetnik, a gostiju ima sa svih strana sveta. I svi, naravno, prave selfije, slikaju jedni druge i poziraju. Dozvoljeno je penjanje – odličan potez, jer tek tako sebi predstaviš uslove u kojima se otkriće Novog sveta dešavalo. Neverovatno kako su brodovi mali, za naše pojmove. Očigledno su mornari bili niski ljudi. Niski, ali hrabrog srca. A tek u potpalublju, to je posebna priča, trebalo je biti mornar. Svuda su figure mornara, prtljaga, džakova, a u glavnoj karaveli i Kristifora Kolumba, koji „zapisuje“ nešto u dnevnik.

Pored brodova, u okviru muzejskog kompleksa postoji rekonstrukcija španskog sela iz 15. veka, a sa druge strane su urađene replike sela koje su moreplovci otkrili na novom kontinentu. Mol sa brodovima okružen je replikama španskog sela iz koga su se mornari snabdeli hranom i potrepštinama pre puta. Dalje stazom nailazi se na tropske kolibe, figure urođenika i brojnih životinja iz Novog sveta. U samoj zgradi najzanimljivija je postavka sa detaljnim spiskovima posade, podacima o njihovom životu, nautičarskim instrumentima, odećom koja je nošena, karte, mape. Stalno je u toku projekcija dokumentarnog filma o Kolumbovim putovanjima i toliko zanimljivog materijala, koji svaki put izaziva divljenje. Ovde vas neizostavno podsete da obavezno posetite obližnji manastir Santa Maria La Rabida.

Okružen uređenim parkom na crvenoj zemlji Andaluzije, manastir sa belim zidinama uliva mir koji je, bar tako predanje kaže, tražio i Kolumbo u svojim molitvama pred put. Na spratu su izložene Kolumbove mape i originalni rukopisi, oružje, zastave svih američkih država koje su osnovali Španci, a pored njih po grumen osvojene zemlje. Tu je i prostorija gde je postignut dogovor da se finansira putovanje. Na put su krenuli početkom avgusta daleke 1492. godine.