Gjumri: Zapis iz mrtvog grada

Dugo i snažno. Zemljotres se osetio i u Jerevanu; najveći broj kuća i zgrada u Gjumriju – koji se tada još uvek zvao Leninakan – bio je potpuno uništen. Od tada se grad nije oporavio. Vlasti u Moskvi su bile previše zauzete predstojećim raspadom Saveza da bi pomogle očajnom jermenskom narodu; isto tako, vlada Jermenije – koja je proglasila samostalnost 1991. godine – bila je previše zauzeta ratovanjem u Nagorno-Karabahu da bi finansirala rekonstrukciju Gjurmija. Posle 1994. godine, kad se sukob sa Azerbejdžanom konačno smirio, korupcija i afere su pojele pare koje je jermenska dijaspora sakupila kako bi pomogla ljudima bez doma. Ti ljudi su u međuvremenu emigrirali ili još uvek žive u kontejnerima na periferiji grada. Ima i onih koji se trude da ožive privredu grada, kao na primer Aleksan Ter-Minasjan, koji je osnovao bolnicu i hotel čije su sobe oslikali poznati umetnici, ali Gjumri je ipak mrtav grad. U centru grada ima mnogo starih napuštenih kuća. Neke su još uvek srušene, kao da je zemljotres bio juče a ne pre trideset godina. Kuće i crkve su izgrađene od crnog tufa. U svakoj kući je živelo nekoliko porodica; svaka je imala svoje sobe dok su verande i veliko dvorište u sredini zgrade bili zajednički. U nekim kućama još poneko živi, a u dvorištu rastu stabla šljive i breskve između kojih su rašireni konopci za prostiranje veša. Ali najveći broj kuća je prazan. Iznutra se još mogu videti znakovi da su te kuće nekad davno bile žive: lonac ostavljen na šporetu; fotelja na drugom spratu jedne zgrade koja se srušila napola, ostavljajući čitavu samo drugu polovinu dnevne sobe, kao da je u pitanju pozornica koju su glumci tek napustili. Vetar se probija kroz ulice, miluje pitku vodu koja jedva curi iz česme male fontane; hladna, zdrava, planinska voda. Jedno dete viri iz garaže u kojoj njegov otac pregleda motor stare „lade“ ali se ne osuđuje da prekorači prag. Stari čovek se šeta uz pomoć štapa i rukuje se sa prolaznicima, kad i ako neko prođe. U Gjumriju se političari pojavljuju samo uoči izbora, ali nemaju kontakt sa narodom i narod ne može do njih stići: telohranitelji sprečavaju da im se bilo ko približi. U poslednjih 10 godina, političari dolaze i njihovi skupovi su kratki: čak nemaju više šta ni da obećaju. Gjumri je grad gde je partija današnjeg predsednika Jermenije – Serža Sargsjana – dobila najmanji broj glasova na poslednjim političkim izborima. Od tog 7. decembra 1988. godine, politika i Gjumri su se zauvek udaljili jedno od drugog.

Počasni građani

Treba reći i to da je drugi po veličini grad u Jermeniji. Smešten je u centralnom delu Širakske ravnice, na 126 kilometara  severozapadno od Jerevana. Kroz zapadna predgrađa Gjumrija protiče reka Ahurjan. Grad ima bogatu istoriju, a prve naseobine na tom mestu javljaju se već u petom veku p.n.e, kada su Grci tu osnovali svoju koloniju. Grad je teško oštećen u zemljotresu koji je pogodio Jermeniju 1988. godine. U njemu je gotovo potpuno uništena i Crkva svetog Spasa, koja je bila simbol grada. Prema rezultatima popisa iz 2001. u gradu je živela 151.000 stanovnika, ali već u 2010. taj broj je opao na 146.000. U sovjetsko vreme grad je bio poznat po imenu Leninakan. Među počasnim građanima grada Gjumrija nalaze se Šarl Aznavur, Valentina Tereškova i Aram Hačaturjan.