Piran je tipično istarsko mesto koje živi od turizma. Naslućuje se to još dok se autobus približava gradu, a potvrđuje se u šetnji od stajališta do središta grada.
Duž rive prolazi se ispred muzeja pomorstva, prodavnica suvenira, hotela i, naravno, restorana. U većini od njih – osim ribe, morskih plodova i jela s testeninom – nude se još i bosanski ćevapi. Ono čime Piran može posebno da se diči, jeste činjenica da je tu rođen Đuzepe Tartini. Spomenik i rodna kuća znamenitog kompozitora nalaze se na središnjem gradskom trgu.
Sedamo u gostionicu na malom trgu omeđenom s jedne strane crkvicom, a sa druge strane kamenim lukom na kojem je uklesan venecijanski krilati lav. Konobar nam uz hranu nudi domaće vino, malvaziju. Pretpostavio je da će nam se dopasti, i bio je u pravu. Kažem mu da sam, inače, čuo za slovenački cviček i pitam ga kakvo je to vino. Odgovara mi, uz osmeh kojim izražava blago nipodaštavanje, da se to vino pravi u Dolenjskoj i da njima, primorcima, liči na na ovo što vidimo na stolu. Pri tom je pokazao na sirće.
Kraj je turističke sezone, u gostioni su samo još dva meštanina, te konobar nema mnogo posla. Donosi nam još vina posle jela, ostaje pored našeg stola i rado nastavlja razgovor. Pričamo o aktuelnim događajima i ličnostima u Sloveniji. Za Melaniju Tramp kaže da ni on, kao ni većina Slovenaca, nije čuo pre predsedničkih izbora u SAD. Osim toga zna samo ono što se i kod nas moglo saznati iz medija: da je u inostranstvo otišla kao mlada i da je po zanimanju foto-model. Dodaje i to da Slovenci sada misle „da je svet njihov“, jer imaju first lady (a zna se da ona o politici odlučuje više nego sam predsednik), ali i još jednog zemljaka na bitnoj funkciji: predsednik Evropske fudbalske federacije je Aleksandar Čeferin.
Pitam ga da li je prevaziđen spor između Slovenije i Hrvatske oko Piranskog zaliva. Posle kraćeg razmišljanja, zadržavajući i dalje osmeh na licu, kaže da je to stara i komplikovana priča i da problem svakako nije rešen.
Mada i on sam pamti doba bivše zajedničke države, iznenađen je što mi iz Srbije znamo za slovenačke pisce, što smo u ono vreme po školskom programu učili i elemente slovenačkog jezika i što i dan-danas pamtimo stihove Franca Prešerna. Inače, sa nama sve vreme priča na potpuno tečnom i prilično ispravnom jeziku koji se nekada zvao srpskohrvatski ili hrvatskosrpski.
Rekao nam je još da u Srbiji nije bio već 4-5 godina i da se lično uverio kako za doček Nove godine (one prave, kako kaže) u Beogradu ima više Slovenaca nego Beograđana.
Po povratku u Trst, iste večeri, u Sali Tripkovič prisustvujemo koncertu kojim studenti tršćanskog konzervatorijuma obeležavaju početak akademske godine. Konzervatorijum se, inače, zove Đuzepe Tartini. Sutradan se u tršćanskom dnevnom listu, Il Piccolo, moglo pročitati da je problem u vezi sa Piranskim zalivom opet aktuelizovan, ovoga puta zato što je Britanski hidrografski zavod objavio jednu spornu kartu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
