Gradačka Banja: I da se pije i da se lice mije

Kada se krene prema planinskom Rudnu, gde seoski turizam cveta, negde na polovini puta, s leve strane, stoji pravi putokaz za Gradačku Banju, a ispod njega, na seoskoj oglasnoj tabli, na računaru ispisano „OČNA VODA“. Banja se nalazi na kraju sela i do nje se stiže uskim krivudavim putem. Teškim za mimoilaženje dva vozila. Neko mora u rikverc, do prvog proširenja, koje je obično na polaznoj tački. Do tamo se stiže i kroz oblak prašine, prilaznog makadama od blizu kilometar. Kad se izađe iz tame prašine, pred posetiocima nestvaran prizor. Bistra Gradačka reka odvaja zapuštenost od lepote.

Do pre dve godine na tom mestu bilo je zapušteno izletište i zaboravljena vodenica. Nekad je sitno mljela, pa joj beli hleb uzeo posao. Ostalo je samo narodno verovanje da je voda ispod vodeničkog točka lekovita i da su joj magičnu moć davale vile i đavoli koji su se noću kupali u toj vodi. Onda je jedan Gradačanin rešio da iz Beograda svome selu vrati dug. Obnovio je staru i izgradio još jednu vodenicu. Sada dve vodenice potočare, u prizemlju melju sitno brašno od pšenice, kukuruza, ječma, raža i heljde, a na spratu, uz huk vodeničke vode odmaraju se posetioci u dva apartmana.

Od manastira Gradac do Gradačke Banje, i obrnuto, može se i uređenom strmom stazom oca Julijana. Staza je nazvana po upokojenom monahu Julijanu, koji je investitora podržavao i pomagao mu da udahne novi život izletištu na kraju sela. Vekovna manastirska tišina i žubor gradačkih vodotoka su u skladnom odnosu.

Na stotinak metara od vodenica i apartmana je čuvena „očna voda“. Za njenu lekovitost su stanovnici grada i okolnih mesta znali odavnina. Dobra je i da se pije i da se lice mije. Neograničeno puta. Na licu mesta, a može „i za poneti“. Kao „rukom odneto“ nestaju očne infekcije, tamo gde je medicina ostala nemoćna, leči kožne infekcije i blagotvorno deluje na organe za varenje. Otvorene oči se ispljuskaju, pa ako počne da pecka, onda odmah deluje. Ako ne zapecka, mora više puta da se ponovi. I sve tako dok se pogled ne razbistri, krmelji i crvenilo ne sklone. Pljuskaj dok ne progledaš.

Izvor termalne „očne vode“ je uređen pre nekoliko godina zahvaljujući prilozima meštana, a ikonu Bogorodice manastiru Gradac darivala je LJiljana Rivić, koja svojim mozaikom oslikava Hram Svetog Save u Beogradu. Narod se uzda u priču da je kraljica Jelena Anžujska, potonja monahinja Jelisaveta, „očnom vodom“ izlečila slepilo jednog svog sina, pa je u znak zahvalnosti Bogorodici, na brdu iznad izvora, izgradila manastir Gradac. Tako je u 13. veku ona podigla svoju zadužbinu. Druga priča kaže da se lekovitost ovog izvora vezuje za toplinu krvi aždaje koja je živela na tom mestu. Nije bitno koju od ove dve legende čuju, posetioci dolaze za lek i odmor.

Do samog izvora postavljena je kutija za dobrovoljne novčane priloge. Tako se obezbeđuje novčana nadoknada za čoveka koji se brine da minijaturni prostor Gradačke Banje bude uvek uređen, da posetioci uživaju u tišini i biraju jela iz tradicionalne etno kuhinje i sveže ulovljene pastrmke iz banjskog ribnjaka.