Na svojim putovanjima po Evropi, ovde je svratio i čuveni američki pisac Mark Tven, koji je zapisao: „Ja nisam došao ovde da uzimam banje, došao sam samo da vidim okolinu“.
Nije uopšte pogrešio. Banje su možda korisnije, ali okolni pejsaži su neponovljivi, retko ih ima drugde. Raj i za najprobirljivije oči. Baš ta okolina, možda, čini razliku između dve najčuvenije srednjoevropske banje – Karlovih Vari i Marijanskih Laznji.
Mark Tven je izuzetak koji potvrđuje pravilo: ovde je, tokom godina (i vekova, već) baš u banji, boravio evropski krem: ruski car Nikolaj II, austrougarski imperator Franc Jozef, zatim Kafka, nobelovac Kipling, Tomas Edison, Niče, Štraus, Šopen. Šopenu je podignut divan spomenik u parku, a preko puta njega, u Kulturnom centru, svake se godine održava muzički festival koji nosi ime Šopena, koji je ovde boravio 1926 godine. I Froj se ubraja među gostima, a jedan drugi Jevrejin, filozof Lesing, pogubljen je baš ovde od nacističkih agenata 1933 godine.
Među stanovništvom dominiraju Česi, naravno. Ali grad je praktično trojezičan: domaćini se sporazumevaju sa gostima na češkom, ruskom i nemačkom jeziku, a u upotrebi su u dva imena grada – Marijanske Lazne i Marienbad. U gradu postoje i anglikanska, kao i ruska crkva (Sv. Vladimira).
Hotelijerski dragulj jeste Nove Lazne, ali njemu uz rame je i Esplenada, Ekscelzior, Patriot, Monti… i još onih koji su zakićeni sa pet zvezdica, za odabrane goste. Danas se skoro svi nazivaju SPA centrima sa potvrđenim lekovitim dejstvom i sve opremljeni sa specijalizovanim medicinskim personalom. Glavno piće na svim menijima nije, kako bi se očekivalo u Češkoj pivo, već mineralna voda Karolina koja sadrži mnogo magnezijuma. U banji, inače, ima 12 vidova mineralne vode, a kao trinaesta u barovima se toči Beherovka, čuveni biljni biter.
Na kraju, da skratimo muke čitaocima od surfanja po internetu i enciklopedijama: za razliku od Karlovih Vari, Marienbad nije dobila ime ni po jednoj kraljici, nego po Devi Mariji. Možda bi se tako zvala i danas (Nemci su insistirali na tome) da nije bilo hladnog rata. Bez obzira na sve, mineralne vode teku ovde, kako rekosmo, više od sedam vekova. Mineralnih vekova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
