„Adio, maestro“: Enio Morikone – život u fotografijama

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Za mene su filmska muzika E.Morikone i Lalo Šifrin.
   Obogatili su naše fonoteke.

2. Ne čudi me da nema komentara. Turbofolk je za ovaj ruralni polusvet vrhunac muzičkog stvaralaštva. Blago nama.

   1. Nažalost, to je naša realnost u svakom aspektu života

3. cao velemajstore, jedan od najboljih autora filmske muzike ikada.

4. Legenda za zivota, sada jos veca.
   Njegova muzika je nesto uzviseno, za mene licno u ‘Bilo jednom u Americi’ daje poseban sentimentalni osecaj koji prerasta i film..

5. LP ploče sa filmskom muzikom Morikonea sam kupovao u paru – jednu bih besomučno vrteo na gramofonu, a drugu čuvao nedirnutu kao najveće blago. Onda su došli vokmeni pa sam kupovao kasete da njegove kompozicije slušam dok vozim bicikl. Pojavio se CD. Treba li da kažem da sam sve ono što sam slušao na pločama i kasetama kompletirao na cd-ima. Onda su došli mp3 plejeri pa sam sve sa cd-a ripovao u mp3 i sad je sve opet sa mnom na putu do posla. Muzika Morikonea me je pratila u mladosti, u zrelom dobu pa i sad kad sam na silaznoj putanji

6. Ecstazy of gold…Scena na groblju…klasika umetnosti

7. Dobar,loš ,zao ne ponovljivo! Hvala mu i večna mu slava.

8. Adio Maestro!

9. Adio maestro!
   Više nema ovakvih ljudi i stvaraoca..politička i rodna korektnost su uništili stvaralaštvo. Uživajte u sintetici i klonovskim delima površnjaci.