Polarna svetlost, spektakularni vizuelni fenomen koji inače može da se vidi u arktičkom krugu, mogao bi da bude vidljiv i u drugim delovima sveta u narednih nekoliko dana.
Na tome bi trebalo da zahvalimo geomagnetnoj oluji koja će pogoditi Zemlju.
Stručnjaci iz Nacionalne institucije za okeane i atmosferu (NOAA), američke metereološke agencije, kažu da je oluja umerenog intenziteta. Ipak, dovoljno je jaka da bi polarna svetlost mogla da se vidi golim okom u Kanadi i na severu SAD.
Šta je geomagnetna oluja?
Geomagnetna oluja je fenomen do koga dolazi zbog promena u Zemljinoj magnetosferi. Događa se usled sudara solarnog vetra – odnosno čestica koje prolaze kroz solarni sistem – i Zemljinog magnetnog polja.
Oluja nastaje izbacivanjem koronalnih masa, odnosno emisija solarne plazme, koje putuju iz solarnih zona sa jakim magnetnim poljima.
Potrebni su dani da bi oluje i stigle do Zemlje, ali najintezivnije Zemlju pogađaju u roku od svega 18 sati.
- Balkanac koji je osvojio Južni pol
- Srpski fudbal na Islandu: Igraju na severu, sanjaju o Zvezdi
- Čuda planete: Možete li da verujete da ovo stvarno postoji
Solarne eksplozije
Ove nedelje je geomagnetna oluja doprinela stvaranju čak tri eksplozije iz sunčevih zona – solarnih predela smanjene površinske temperature.
Eksplozije putuju kroz svemir i uništavaju sve što im je na putu.
Kada dođe do Zemlje, eksplozija se suočava sa atomima i molekulima u našoj atmosferi. Upravo tako nastaje polarna svetlost na polovima. Na Severnom polu naziva se Aurora Borealis, a na Južnom – Aurora Australis.
Efekat
Nažalost, jake geomagnetne oluje imaju i neke neželjene nuspojave. One mogu da poremete napajanje strujom, komunikacije i satelite.
Neki naučnici sumnjaju i da utiču na poremećaj biološkog sata kod ljudi i izazivaju promene krvnog pritiska i otkucaja srca.
Ruski astrofizičar Sergej Bogačov kaže da je ovo najjača takva oluja u proteklih 18 meseci, ali joj je ipak dao ocenu tri na skali od jedan do pet.
U Američkoj metereološkoj agenciji kažu da ove eksplozije nisu opasne i da je malo verovatno da bi mogle da ugroze planetu.
Ovo nije ništa u poređenju sa Velikom Sunčevom Olujom iz 1859. godine – najekstremnijom solarnom olujom zabeleženom do sada – kada je polarna svetlost mogla da se vidi čak i na Bahamima.
U Izveštaju američke Nacionalne akademije nauka piše da bi „teški olujni scenario“ mogao da prouzrokuje štetu od jedan do dva biliona dolara samo tokom prve godine, a svetu bi trebalo četiri do 10 godina da se oporavi.
Srećom, trenutna oluja će verovatno biti zapamćena samo kao „pojačana“ polarna svetlost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
