Iako su je godinama nazivali ženom koja dugo „vedri i oblači“ crnogorskim pravosuđem, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica osuđena je prvostepeno na dugogodišnju kaznu zatvora.

Sud u Podgorici osudio je 28. januara 2026. nju i njenog sina, Miloša Medenicu, na po 10 godina zatvora zbog organizovanja kriminalne grupe koja se bavila trgovinom narkoticima, švercom cigareta, podmićivanjem, kao i nedozvoljenim držanjem oružja i eksploziva, prenela je Radio-televizija Crne Gore.

Vesna Medenica je osuđena po osnovu da je bila članica te kriminalne grupe, koju je predvodio njen sin.

Prema navodima tužilaštva, Europol je presreo telefonske razgovore Miloša Medenice u kojima on navodi da je njegova majka upoznata sa nezakonitim poslovima i da od nje može da očekuje zaštitu.

Tužioci su tražili da im budu izrečene 20-godišnje zatvora i novčane kazne od po 100.000 evra čime bi se, kako su rekli, poslala poruka crnogorskom društvu, ali i Evropskoj uniji da se bavljenje kriminalom ne isplati, prenele su podgoričke Vijesti.

Tužilaštvo smatra da predstavljeni dokazi „nedvosmisleno ukazuju“ da je kriminalna organizacija Miloša Medenice imala uticaj na sudsku vlast i druge važne društvene činioce.

To se, rekli su, zaključuje iz Skaj dokaza, mera tajnog nadzora, telefonskih komukacija bivše šefice pravosuđa, iskaza svedoka, ali i zapisnika o pretresu kuće Vesne Medenice.

Advokati odbrane zatražili su oslobađajuću presudu za optužene.

Vesna Medenica je tokom iznošenja završne reči rekla da je „spremna da za Crnu Goru da život, ali obraz nikad i nikome“.

Obe strane imaju pravo na žalbu.

Medenica u drugom slučaju osuđena na blizu dve godine zatvora

Vesna Medenica je u decembru prošle godine prvostepeno osuđena na blizu godinu i godine zatvora u drugom predmetu – podstrekivanja niže sutkinje da izvrši krivično delo.

Prema prvostepenoj presudi veća Višeg suda u Podgorici, Medenica je osuđena na godinu i devet meseci zatvora zbog podstrekivanja niže sutkinje da izvši krivično delo, objavile su Vijesti.

Ta sutkinja Privrednog suda Milica Vlahović Milosavljević osuđena je na šest meseci zatvora.

Uhapšena je sredinom aprila 2022. godine kada je pokušala da uđe u avion, na letu od Podgorice, glavnog grada Crne Gore, do Srbije.

Medenica je, prema optužbi, kao predsednica Vrhovnog suda uticala na sutkinju Privrednog suda da donese odluku u predmetu u korist njenog kuma Rada Arsića, a na štetu Korporacije Ten, sa sedištem u Moskvi.

Zadovoljan sam osuđujućom presudom, ali ne i visinom kazne izrečene Medenici, jer sam tražio da bude osuđena na tri godine zatvora, rekao je novinarima specijalni tužilac Vukas Radonjić.

Sudija Branislav Leković rekao je da je prilikom određivanja kazne uzeta u obzir olakšavajuća okolnost da ni Medenica ni Vlahović Milosavljević nisu ranije osuđivane.

Otežavajuća je da su obe počinile krivična dela kao predsednica Vrhovnog suda i sutkinja Privrednog suda, naglasio je.

U završnoj reči, Vlahović Milosavljević je kritikovala stav tužilaštva, navodeći da se optužba temelji na „neshvatljivom i opasnom tumačenju prava“, koje bi dovelo do toga da se „svaka pravosnažna odluka tretira kao potencijalna krivična radnja“.

Medenica je u završnoj reči između ostalog rekla da je politika ušla u sudnicu, da nju pokušavaju da predstave kao najveće zlo i žrtvuju kako bi dobili poene iz Evrope.

Hapšenje Medenice i pokušaj samoubistva

Tog 17. aprila 2022. oko 22 sata, Vesna Medenica je na na podgoričkom aerodromu službenicima granične policije predala lična dokumenta.

Umesto ulaska u avion, dugogodišnja predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, u kojem je ostavku podnela 2020. godine, ubrzo je odvedena u pritvor.

Noć je provela u podgoričkoj policiji, a dan kasnije privedena je Specijalnom tužilaštvu, pisale su tada Vijesti.

Posle hapšenja, podgorički mediji su pisali da je Medenica pokušala da se ubije u pritvoru.

Hapšenje Medenice je „veliki korak“, zato što je ona imala „ogroman uticaj na pravosuđe“, rekla je ranije Vanja Ćalović iz Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), koja se bavi istraživanjem korupcije.

„Suština je u tome da je 17 godina bila na čelu crnogorskog pravosuđa.

„Pored Vrhovnog suda, bila je i na čelu i niza saveta i drugih komisija koje su odlučivale koje će sudije da napreduju, na koje pozicije i ko će uopšte biti sudija“, rekla je tada Ćalović za BBC na srpskom.

Slučaj Medenice i njen pokušaj odlaska iz zemlje, Vanju Ćalović je podsetio na slučaj Svetozara Marovića, bivšeg predsednika Srbije i Crne Gore, države koja je 2003. nasledila Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Marović je 2015. godine uhapšen zbog sumnji da je umešan u korupciju i šverc, a godinu dana kasnije je pušten iz pritvora po priznanju krivice, kada odlazi za Beograd, gde je i danas.

U međuvremenu je Marović i osuđen, a Crna Gora je više puta od Beograda tražila izručenje, što se do sada nije dogodilo.

„Kao i Marović, i Medenica je imala kartu za Beograd u jednom pravcu, njen sin je takođe otišao u inostranstvo, kao i Marovićev, a pitanje je i da li će ćutati kao Marović“, rekla je Ćaković za BBC 2022.

Za Medenicu su se proteklih godina vezivale i mnoge afere, među kojima su optužbe za nelegalnu gradnju na primorju, da je zemljište prodala po deset puta većoj ceni, kao i da je sakrila prihod od 215.000 evra, tvrdila je tada organizacija MANS.

Vijesti su tada pisale i da je Medenica u dva slučaja uticala na sudske odluke, za šta je njen sin navodno dobio 300.000 evra.

Posle Medenice, hapšenja su nastavljena – krivične prijave podnete su protiv 12 ljudi, među kojima je i Miloš Medenica, njen sin, koji nije uhapšen jer je 2022. napustio zemlju.

Gorjanc Prelević dodaje da je Medenica uhapšena iz dva razloga.

„Prvi je izbor Vladimira Novovića za novog Glavnog specijalnog tužioca, a drugi kompromitujući materijal koji su stranci isporučili Crnoj Gori“, navodi.

Specijalno tužilaštvo dobilo je u februaru 2022. od Europola transkripte razgovora Miloša Medenice i Darka Lalovića, dugogodišnjeg telohranitelja njegove majke.

Reč je o transkriptima sa kriptovanih telefona, u kojima Miloš Medenica ugovara šverc droge iz Kolumbije i šverc cigareta, preneo je tada podgorički list Pobjeda.

U tim razgovorima, Miloš Medenica kaže Laloviću da će ih njegova majka zaštititi ako se nešto dogodi, kao i da je upoznata sa njihovim poslovima.

O načinu na koji se to dogodilo pričao je Sergej Sekulović, tadašnji ministar unutrašnjih poslova.

Tužilaštvo je potom zamolilo Francusku za „međunarodnu pravnu pomoć u krivičnom predmetu“, odnosno koda sa Skaj platforme kako bi se analizirao sadržaj i identifikovao vlasnik.

Ko je Vesna Medenica?

„Vesna Medenica je dominantna osoba, doživljena kao produžena ruka (prethodne) izvršne vlasti u sudstvu i šire“, rekla je ranije Tea Gorjanc Prelević iz Akcija za ljudska prava, nevladine organizacije u Crnoj Gori koja prati pravosuđe.

„Nju je vladajuća koalicija Demokratske partije socijalista (DPS) 2003. izabrala za Vrhovnu državnu tužiteljku, a onda i 2007. za predsednicu Vrhovnog suda“, dodala je tada za BBC na srpskom.

Zbog toga je hapšenje Medenice izazvalo i političke potrese – opozicija je optužuje da je bila „temelj režima (predsednika Crne Gore) Mila Đukanovića“, koji je to negirao.

„Ima li za ovih 30 godina druge ocene mojih političkih oponenata nego da sam deo nekih kriminalnih kartela – to su gluposti“, rekao je Đukanović novinarima 19. aprila 2022, prenela je Radio-televizija Crne Gore.

Sa Medenicom sam „dugogodišnji prijatelj“, dodao je.

Đukanovićev DPS prvi put je 2020. godine ostao bez vlasti posle tri decenije, kada je premijer Crne Gore postao Zdravko Krivokapić, a čijoj vladi je u februaru 2022. izglasano nepoverenje.

Đukanović je potom, posle više od tri decenije, ostao bez vlasti, izgubivši predsednilčke izbore od Jakova Milatovića aprila 2023.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]