Posle više od 230 godina, Sjedinjene Države (SAD) su nedavno prestale da kuju peni. Ali, mnogo pre toga, iskovan je prvi dolar, i to u gradiću koji ima samo jednu ulicu, daleko od SAD-a.
Američki dolar je najrasprostranjenija valuta u svetu.
Istovremeno je i primarno de fakto globalno sredstvo plaćanja i nezvanični svetski „zlatni standard“.
Prema podacima američkih Federalnih rezervi, 58 odsto finansijskih rezervi u svetu čuva se u američkim dolarima, što je više nego dvostruko više u odnosu na zbirne strane rezerve u evrima, jenima i juanima.
Dolar je usvojila 31 država kao zvaničnu valutu ili je po njemu nazvala svoj novac, 65 zemalja vezuje vrednost nacionalne valute za dolar, a danas se dolar prihvata i na udaljenim mestima poput Severne Koreje, Sibira i istraživačkih stanica na Severnom polu.
Ipak, jedno mesto gde se dolar ne prima je češki gradić Jahimov.
To je prilično ironično, jer upravo u tom gradiću, skrivenom duboko u šumovitom predelima planinskog lanca Rudne gore u Češkoj (Bohemiji), dolar je nastao pre više od 500 godina, davne 1520.
Ali kada sam novčanicu od jednog dolara sa likom Džordža Vašingtona izvadio u Muzeju Kraljevske kovnice novca iz 16. veka u Jahimovu, upravo na mestu gde su kovani najraniji preci dolara, muzejski vodič Jan Francovič se nasmešio.
„Nisam ovo video godinama“, rekao je i pozvao dvojicu kolega.
„U Jahimovu prihvatamo krune, evre i ponekad ruske rublje.
„Vi ste prvi Amerikanac koji je došao ovde u poslednje tri godine“.
Dobro došli u Jahimov, uspavani gradić blizu češko-nemačke granice u kojem živi 2.300 stanovnika, i koji je ujedno i rodni dom dolara, ali i mesto gde se dolar ne prima.
Verovatno nikada niste čuli za njega.
Verovatno niste znali da je uvršten na Listi svetske baštine organizacije UNESKO-a.
A gotovo sigurno niste znali da valuta koja vlada slobodnim svetom potiče iz ovog gradića koji ima jednu ulicu, još uvek se oporavlja od sloma komunizma i ima više bordela nego banaka.
Čak i da ceo dan šetate uzduž i popreko glavne ulice Jahimova, pored napuštenih gotskih i renesansnih zdanja koja se izdižu na padini, i oko raskošnog niza banja u podnožju doline, pa sve do zamka iz 16. veka, nikada ne biste saznali da je ovo rodno mesto dolara.
- U čemu leži snaga američkog dolara
- Kratka istorija srpske valute u deset tačaka
- Lovci na blago: Izgubljeni novčići Aleksandra Makedonskog
„A kako biste i mogli?
„Nema nijednog znaka koji to spominje, a to ne zna čak ni većina ljudi koji ovde žive“, rekao mi je Mihal Urban, direktor nevladine organizacije Mountain Region Krušné hory – Erzgebirge, dok me je vodio niz mračne stepenice u podrum kovnice gde su se nekada ispitivali kvalitet i čistoća novčića.
„Nijedan rudarski grad na svetu nije imao toliki uticaj kao Jahimov, ali mi smo zaboravili sopstvenu istoriju“.
Mnogo pre nastanka Jahimova, planine koje danas razdvajaju Češku i Saksoniju nastanjivali su vukovi i medvedi koji su lutali netaknutim šumama.
Kada su 1516. godine otkrivene ogromne količine srebra, preduzimljivi lokalni plemić, grof Hijeronimus Šlik, nazvao je oblast Joachimsthal (Joahimštal – Joakimova dolina) po Svetom Joakimu, Isusovom dedi i zaštitniku rudara.
„U to vreme, Evropa je bila kontinent gradova-država u kojima su se lokalni vladari borili za prevlast“, objašnjava lokalni istoričar Jaroslav Oček.
„Pošto nije postojala jedinstvena monetarna jedinica, jedan od najefikasnijih načina da vladari učvrste njihovu moć bio je da kuju sopstveni novac, i upravo to je uradio Šlik“.
Tadašnja skupština Češke je 9. januara 1520. zvanično odobrila Šliku da kuje njegove srebrne novčiće.
Grof je na prednju stranu utisnuo lik Svetog Joakima, a na poleđini češkog lava, i njegov novi novac nazvao Joachimsthalers (Joakimovi taliri), što je ubrzo skraćeno u thalers (taliri).
U vreme kada se vrednost novčića merila isključivo sadržajem metala, Šlik je učinio dva mudra poteza da bi obezbedio širenje i opstanak talira.
Prvo, talir je imao istu težinu i prečnik kao Guldengroschen (guldengroš) od 29,2 grama, koji se tada koristio širom većeg dela srednje Evrope, zbog čega je kraljevinama bilo lakše da ga prihvate.
Drugo i još važnije, iskovao je više novčića nego što je svet ikada video.
Za samo 10 godina, Joahimštal je od zaseoka sa 1.050 stanovnika postao najveće rudarsko središte Evrope.
Postao je živahan grad u kojem je živelo 18.000 stanovnika, a 8,000 rudara je radilo u 1.000 rudnika srebra.
Do 1533. godine Joahimštal je postao drugi najveći grad u Češkoj, posle Praga.
Urban procenjuje da se do sredine 16. veka oko 12 miliona talira iskovanih od srebra iz ovih planina proširilo Evropom, više nego ijedna druga valuta na kontinentu.
Rezerve srebra Joahimštala su brzo iscrpljene, ali do 1566. talir je već bio toliko poznat širom Evrope da kada je Sveto rimsko carstvo htelo da standardizuje veličinu i sadržaj srebra za mnoge lokalne valute, izabralo je upravo talir i nazvalo sve prihvatljive srebrne novčiće Reichsthalers (carski taliri).
„Tokom sledećih 300 godina, mnoge zemlje širom sveta su sopstvene valute oblikovale prema taliru“, kaže Urban, gledajući preko zarđalih krovova Jahimova ka ogromnom oknu najstarijeg neprekidno aktivnog rudnika u Evropi i Šlikovom zamku, koji i danas dominiraju gradićem.
„Ubrzo je talir počeo da živi sopstveni život daleko odavde“.
Kako su evropski vladari počeli da preoblikuju njihove novčiće po uzoru na talir, istovremeno su ih preimenovali na njihove jezike.
U Danskoj, Norveškoj i Švedskoj, talir je postao poznat kao daler.
Na Islandu se zvao dalur.
U Italiji su ga zvali tallero, što ne treba da se meša talar (Poljska), tàliro (Grčka) ili tallér (Mađarska).
U Francuskoj se zvao jocandale.
„Ubrzo je oko 1.500 imitacija bilo u opticaju između malih, zbijenih država Svetog rimskog carstva“, engleski pisac i istoričar Džejson Gudvin piše u njegovog knjizi Greenback: The Almighty Dollar and the Invention of America.
Talir se ubrzo proširio i u Afriku, gde se koristio u Etiopiji, Keniji, Mozambiku, i Tanzaniji sve do1940-ih, kao i širom većeg dela Arapskog poluostrva i u Indiji, gde je ostao u opticaju i tokom 20. veka.
Zvanična valuta Slovenije bila je tolar sve do 2007. godine.
Novac na Samoi se i danas zove tālā.
A valute u Rumuniji (lej), Bugarskoj (lev) i Moldaviji (lej) dobile su ime po lavu utisnutom na prvom taliru pre 500 godina.
Ali upravo je holandski leeuwendaaler (lavlji dolar, ili skraćeno daler – izgovara se gotovo identično kao na engleskom dollar) dao ime američkoj valuti.
Pošto su holandski kolonosti doneli daler u Novi Amsterdam u 17. veku, novac se brzo širio na teritoriji 13 kolonija, a doseljenici koji su govorili engleski jezik počeli su da ga zovu dolar, kao i sve srebrne novčiće slične težine, među kojima je bio i široko rasprostranjen španski real de a ocho.
Dolar je postao zvanična valuta SAD-a 1792. (iste godine kada je iskovan i prvi američki peni), i od tada potomak talira nastavlja putovanje po svetu – sve do Australije, Namibije, Singapura, i Fidžija.
Ipak, dok su me Urban i Oček vodili iz kovnice pored bodljikave žice oko vojne osmatračnice na obližnjem brdu, saznao sam da postojij i tamna strana rudnika u Jahimovu.
Kako su se nalazišta sjajnog srebra smanjivala, rudari su počeli da nailaze na čudnu, crnu, katranastu supstancu koja je izazivala zastrašujuće visok broj smrtonosnih bolesti pluća.
Taj mineral bogat uranijom nazvali su Pechblende (pech – na nemačkom znači maler, loša sreća).
Dok je 1898. godine istraživala rudnike oko Jahimova, fizičarka Marija Kiri je otkrila da ista ruda od koje su iskovani prvi dolari sadrži dva nova radioaktivna elementa: radijum i polonijum.
Otkriće joj je unakazilo ruke, zahvaljujući njemu je postala prva žena dobitnik Nobelove nagrade, ali je na kraju i ubilo.
Ali je istovremeno otvorilo put neočekivanoj novoj ulozi ovog gradića – isti rudnici koji su kovali buduću svetsku valutu, sada su pokrenuli trku u nuklearnom naoružanju.
Tokom nekoliko narednih decenija, rudnici srebra koji su ponovo otvoreni u gradiću postali su najveći izvor radijuma u svetu.
Tu su nacisti vršili eksperimente sa nuklearnim reaktorom.
„Otac atomske bombe“ Robert Openhajmer napisao je tezu o oknima bogatim uranijumom u Joahimštalu.
A pošto je posle Drugog svetskog rata Čehoslovačka vratila Joahimštal od Nemačke, preimenovala ga je u Jahimov i proterala je nemačko stanovništvo koje je tu živelo vekovima sa češkim doseljenicima.
Vlada je potpisala tajni sporazum sa Josifom Staljinom i pretvorila gradić u sovjetski gulag.
„To je bio početak vrlo mračnog perioda naše istorije“, rekao mi je Urban dok smo išli šumskom stazom nazvanom Pakao Jahimova, dugom 8,5 kilometara, koja prati razvoj doline od rudarskog centra do sovjetskog koncentracionog logora.
„Pre rata, ljudi koji su ovde živeli bili su veoma ponosni što su stvorili dolar.
„Ali kada se stanovništvo promenilo, to sećanje se izgubilo, a rudnici su počeli da se ekspolatišu kako bi pomogli Rusiji da napravi atomsku bombu“.
Nakon što je Openhajmerova atomska bomba praktično okončala Drugi svetski rat, oko 50.000 sovjetskih političkih zatvorenika je između 1949. i 1964. poslato u Jahimov da kopaju, melju i utovaraju uranijum za sovjetsko nuklearno oružje.
Zapravo, verovatno dva najmoćnija simbola moći u savremenom svetu – dolar i nuklearno oružje – potiču iz ovog zanimljivog rudarskog gradića u brdime Češke.
Posledice burne prošlosti i dalje su vidljive u Jahimovu.
Ogromne gomile jalovine koje su nekada narušavale izgled doline, polako prekriva zimzeleno drveće.
Redovi napuštenih kuća iz 19. veka, izgrađenih od materijala zagađenih uranijumom, sada se postepeno obnavljaju i vraća im se nekadašnji sjaj.
A iz poslednjeg aktivnog rudnika u gradu, Svornosta, iz kojeg se nekada kopalo srebro za prve talire, danas se dovodi radioaktivna voda u tri luksuzne banje koje nude „terapiju vodom bogatom radonom“.
U Jahimovu još uvek nema nijednog znaka da je gradić kolevka dolara.
Ali ako uđete u Muzej Kraljevske kovnice i upitate muzejske vodiče, ponosno će vam pokazati uramljenu novčanicu sa likom Džordža Vašingtona.
Ovaj tekst je prvobitno objavljen 2020. godine, a sada je dopunjen novim informacijama.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- I Prag se bori protiv buke, i pijanih i bahatih turista
- Vaclav Havel – inženjer Plišane revolucije u Čehoslovačkoj
- Ogromni poljski rudnik uglja koji ljuti susede
- Kako je invazija okončala Praško proleće 1968. godine
- Viking, Sloven ili Sovjet – pitanje staro 11 vekova
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
