Kibela — Reljef posvećen boginji Kibeli iz 1. veka, pronađen u Partenijevoj palati – Stobi, Severna Makedonija

Ako nekoga na prostoru bivše Jugoslavije pitate u šta su ljudi verovali pre hrišćanstva i islama, mnogi će odmah reći u slovenske bogove.

Ali Sloveni su došli tek u 6. ili 7. veku, a ljudima je odvajkada bila potrebna viša sila da objasni prirodne pojave i da se od nje traži pomoć.

Za koja božanstva se tada verovalo da upravljaju svetom?

Na teritoriji današnjeg Balkana pre dva milenijuma u antičko doba prostiralo se Rimsko carstvo.

Rimljani su ovde podizali gradove i vojna utvrđenja, jer je granica carstva bila na Dunavu, kao i mrežu puteva koja će ih spajati.

Doneli su sopstvene zakone, trgovinu, običaje, ali i religiju, koja se isprepletala sa tadašnjim verovanjima.

Među poznatim grčkim bogovima Zevsom, Herom, Afroditom, koje su postupno zamenili rimski Jupiter, Junona, Venera, bilo je i drevnih orijentalnih, koji su istovremeno vrlo poštovani.

U Narodnom muzeju Srbije čuvaju se reljefi na kojima su prikazani boginja Kibela i bog Mitra – o kojima se danas malo danas zna i lako ostaju neopaženi tokom obilaska.

„Rimski carevi Komod, Dioklecijan, Konstantin Veliki su bili mitraisti i kad je Konstantin Veliki dozvolio hrišćanstvo nastavio je da poštuje kult Mitre.

„Dugo je postojala verska tolerancija“, ispričala je Ana Kadović, saradnica Narodnog muzeja tokom predavanja o drevnim božanstvima.

Reljef sa predstavom iz kulta boga Mitra, 3. vek, Smederevo

Kibela – Majka bogova

Jedno od veoma poštovanih bila je Kibela ili Velika majka bogova, upamćena pod različitim imenima još od 5. veka pre nove ere.

Njen kult vodi poreklo iz Frigije u Maloj Aziji, što je područje današnje Turske.

Na latinskom joj je puno ime bilo Mater Deum Magna Idaea, Velika idska majka bogova.

„Atina u 5. veku pre nove ere prihvata Kibelu, ona postaje zaštitnica grada, a na atinskoj Agori stajala je njena skulptura, za koju se veruje da ju je možda radio Fidija, verovatno najznačajniji antički skulptor.

„Rimljani kasnije usvajaju Kibelu“, ispričala je Kadović tokom izuzetno posećenog vođenja.

Njen kult je na Apeninskom poluostrvu posebno ojačao u vreme Punskih ratova i suše koji su zadesili Rimljane u 2. veku pre nove ere.

Pošto nisu znali kako da se suoče sa ovom ogromnom krizom, konsultovali su veoma cenjene Sibilske knjige, smernice proročica Sibila.

Spisi na grčkom jeziku, čuvani na rimskom Kapitolu, smeli su da budu otvarani samo u krugu posebno odabranih državnih zvaničnika, po odluci Senata.

„Sibilske knjige nisu sadržale proročanstva, već uputstva obrede kako bi se prevazišle krizne situacije.

„U knjizi su pročitali da je potrebno doneti sveti kamen boginje majke, a u Pesinuntu, na prostoru Male Azije čuvao se meteorski kamen za koga se verovalo da je lik boginje Kibele“, kaže Kadović.

Rimljani su organizovali donošenje kamena u Rim, a usput su svratili i u Delfe, kod proročica, koje su potvrdile da će tako pomoći državi da se izbavi iz nedaća.

U čast boginje, podignut je i hram na Palatinu, jednom od najsvetijih brdašaca Rima, gde će kasnije biti smešten kamen.

„U hramu je napravljena i skulptura Kibele, a umesto lica je stavljen taj kamen“.

Suša je ubrzo prestala, a Rim je pobedio Kartaginu u ratu i to su mnogi vernici pripisali moćima boginje majke.

Poštovaoci kulta Kibele bili su pripadnici visokih društvenih slojeva, među njima je bila Livija, žena cara Avgusta, koja je poručivala njene statue.

Nije bilo jednostavno postati sledbenik njenog kulta, jer je obred inicijacije – uključivanja među odabrane bio prilično surov, kaže muzejska saradnica.

U slavu boginje održavale su se bučne, muzičke svečanosti megalezije, znatno drugačije od rimskih.

„One su podrazumevale lepo obučene, često feminizirane muškarce koji su bacali latice ruža uz miris tamjana.

„Na kraju, u predvečerje bi muškarci vršili čin samokastriranja“, ispirčala je Kadović.

To se zadržalo sve do zabrane odsecanja delova genitalija, a zamenilo ga je žrtvovanje skupih životinja, poput bika ili ovna.

Hramovi posvećeni Kibeli su nazivani matroni i sveštenici – evnusi su tamo provodili vreme tokom cele godine, a izlazili su samo za megalezije početkom aprila.

Da je ona bila poštovana i na balkanskim prostorima pokazuje beli kameni reljef iz 1. veka pronađen u Paretenijevoj palati, na arheološkom nalazištu Stobi u Severnoj Makedoniji.

„Kibela je prikazana kako sedi, sa lavovima pored njenih nogu“, kaže Kadović pokazujući na predmet star 2000 godina.

Predmeti za ličnu upotrebu posvećeni boginji Kibeli pronađeni su na nalazištima u Viminacijumu, Dijani i Medijani.

Drugo važno božanstvo je Mitra, čiji hramovi su nazivani mitreumi.

Jedan od mitreuma bio je u Jajcu, na prostoru današnje Bosne i Hercegovine, dok na prostoru Srbije nisu pronađeni.

Mitrine pristalice su bili isključivo muškarci, najčešće vojnici.

„Na prostoru Gornje Mezije (današnje Srbije) pronađena su dva reljefa sa predstavom Mitre“, kaže Kadović.

Ana Kadović tokom vođenja u Narodnom muzeju

Mitra vodi poreklo iz indo-persijske mitologije, gde je smatran bogom svevišnje svetlosti i čuvarem plemenitosti koji kažnjava zle.

Kada je drevni prorok Zaratustra izvršio reformu persijske politetističke religije u monoteističku, Mitra je izgubio status božanstva.

U 6. veku pre nove ere širenjem persijskog carstva (današnji Iran) ka oblasti nekadašnje Vavilonije na kome se u tom trenutku nalazilo Haldejsko kraljevstvo, Persijanci dolaze u susret sa tamošnjom religijom, oslonjenom na astrologiju.

„Astrološki aspekt mitraizma je ključan.

„Centralna scena u svim hramovima je tauroktonija – ubijanje bika, Mitra ubija prabika odakle će nastati svet“, opisuje muzejska saradnica.

Verovalo se da iz krvi bika nastaje vinova loza, iz genitalija ljudi, a iz repa i kičmene moždine klasje.

„To je simbol stvaranja sveta, ali i borbe dobra i zla“, dodaje.

Mitraizam se proširio Helenskim svetom posle pobede Aleksandra Velikog nad Persijancima i sa rimskim vojnicima stigao na zapad do Španije i Velike Britanije, navodi Britanika.

Inicijacija za kult mitraizma podrazumevala je sedam složenih krugova, od kojih je svaki naredni tražio veća znanja i psihofizičku spremnost, a na kraju ih čeka blaženstvo, navodi Kadović.

O prelasku s jednog na drugi nivo odlučuje leontokefalus – bog s glavom lava koji obmotan zmijom čuva ključeve i stoji na krajnjoj granici neba.

reljef posvećen bogu Mitri sa prikazom ubijanja bika — Reljef posvećen bogu Mitri sa prikazom ubijanja bika

Nije slučajno broj sedam, jer ilustruje drevno viđenje sveta.

Drveni narodi su verovali da je Zemlja jedan nepomični disk iznad kojeg je je kupola sa zakačenim zvezdama.

„Na tom nebeskom svodu je sedam zvezda među kojima je pet zvezda lutalica i još dve stajalice – Sunce i Mesec.

„Lutalica je planetes na grčkom i tih pet su u stvari – Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn“, opisuje Kadović.

Pokazujući sačuvani reljef iz 3. veka pronađen u Smederevu, na kom je Mitra sa frigijskom kapom, s vrhom okrenutim napred, i plaštom, skreće pažnju na životinje.

Pas, zmija, škorpija i gavran, koji se zbog protoka vremena slabo vide, simbolizuju u tadašnja vidljiva sazvežđa na nebu.

Prikazane su i bakljonoše – jedan drži uzdignuti plamen, drugi spuštenu baklju dole, što su svetlost i tama ili prolećna ravnodnevnica kada sve rađa i svetli, i jesenja kada priroda umire i gasi se.

„Veruje se da se Mitra rodio 25. decembra u vreme zimske kratkodnevice, što je jedno od poređenja sa Isusom Hristom kasnije.

„Mitra je u vreme suše strelom otvorio izvor u steni, kao i scene gde nosi životinju na leđima posle lova, slično Dobrom pastiru koji se u to vreme koristio kao simbol Hrista“, kaže Kadović.

Ovakvo preplitanje verovanja naziva se sinkretizam, a često je lokalno stanovništvo rimskim božanstvima dodeljivalo osobine vlastitih starih bogova.

Tek posle proglašavanja hrišćanstva za jedinu državnu religiju, u vreme rimskog cara Teodosija u 4. veku, mnogi hramovi i oltari su uništeni, a mnogobožačku religiju zamenila je vera u jednog boga.

Pogledajte video: Koje tajne kriju kugle nadomak Banjaluke

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]