Električni trotineti osvajaju i svet i Srbiju: „Samo gledaš gužvu i prolaziš“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nije baš u skladu sa naslovom, ali – zašto policija ne sprovodi zabranu vožnje bicikla u Knez Mihajlovoj?
   Neki avanturisti voze jako brzo kroz pešačke redove, ne obraćajući pažnju ni na malu decu…

2. Gde su taksisti da zbog trotineta protestuju? Zar im i ovaj vid prevoza ne ugrožava egzistenciju? Da li su ljudi koji trotinete voze završili neophodne škole, fakultete, kurseve? Plaćaju li državi poreze i doprinose? Poštuju li zakon?

3. „Manje zagađuju životnu okolinu“… kao manje? Valjda uopšte ne zagađuju.
   I, druga stvar, nije mi jasno zašto se, na isto ovo, ne doda sedište i da bude nešto kao tomos automatik. Mnogo je zgodnije sedeti i voziti.

   1. Ipak i oni zagadjuju okolinu….dizu prasinu.A to sa sedistem vec postoji, Kinezi vec izmislili

   2. A sta mislis odakle dolazi struja koju trosi trotinet? Iz obnovljivih izvora? Nece biti, vec iz ugljokopa, sto predstavlja OGROMAN problem sa zagadjenjem

4. POŠTO JE BATERIJA???

5. Beogradu nedostaje jedna kruzna staza za dvotockase gde bi gradjani mogli na svoju odgovornost da testiraju koliko njihov dvotockas moze da razvije!?

   1. Normalna vožnja ne smeta nikom, ali….
      U pešačkoj zoni voze veoma brzo, nečujni su, ugrožavaju decu ili starije, mada niko nije bezbedan; na ulici ne obraćaju pažnju, jedan je pre par dana oko pola 8 ujutru gotovo odvalio desni retrovizor minibusu E9, nije se ni okrenuo;
      Vozači trotineta najčešće nose i slušalice i još manje obraćaju pažnju.
      Gospodin Pjanović bi trebalo da sa nadležnim institucijama osmisli pravila i propise kojima bi bili zadovoljni i pešaci i vozači.

      1. Izvinjavam se, zbog autocorrect , mislim na gospodina Okanovića

6. Tema vozila na elektricni pogon je suvise ozbiljna i kompleksna, da bi se ovako neozbiljno i povrsno odnosili prema njoj, od teksta do komentara. Da krenemo od pocetka. Postoji nesto sto se zove ekoloski otisak, ili ugljenicni otisak (carbon footprint), a pri tome se misli na negativan uticaj na zivotnu sredinu nekog proizvoda ili tehnoloskog procesa, tj. na kolicinu ispustenog CO2 u atmosferu (ugljen dioksida). U prevodu, pri analizi uticaja uzima se u obzir sve, od proizvodnje svih komponenti koje cine neki proizvod, njegove normalne eksploatacije, usputnog odrzavanja i na kraju odlaganja na deponije ili reciklaze pojedinih komponenti. I naravno, kada su u pitanju elektricna vozila, vrlo bitan faktor je dopunjavanje baterija, pri cemu se koristi elektricna struja, a tu je primarni faktor od znacaja nacin na koji se proizvodi elektricna energija u drzavi koja zeli da uvede i elektricna vozila u eksploataciju. Da skratim, tamo gde se struja primarno dobija iz uglja, kao sto je slucaj kod nas, a ne iz obnovljivih izvora (energija sunca, vode, vetra itd.), vrlo je diskutabilan uticaj na zivotnu sredinu. Iskustva drugih drzava i to onih koje spadaju u najrazvijenije je blago porazavajuci, ako se primarno koristi ugalj u proizvodnji elektricne energije. Posto pomenuti trotineti “idu“ na litijumske baterije, uzima se u obzir i dobijanje litijuma, od dobijanja sirovine iz rudnika, njene prerade, pa sve do gotove baterije i posle zavrsenog perioda eksploatacije i proces reciklaze. U svim ovim fazama dolazi do pojave opasnih i stetnih materija, ukljucujuci i proces reciklaze! I tako za svaku komponentu, ili ako vise volite sastavni deo trotineta na struju (razni metali, guma, plastika). Zakljucak je vrlo prost i sam se namece: to sto je nesto “elektricno“, ne znaci automatski da je ekoloski neskodljivo! A i tehnologije koje su povezane sa eksploatacijom i upotrebom litijuma, spadaju u najprljavije koje danas postoje na planeti. To su neosporne cinjenice. U nekim skandinavskim zemljama se zato umesto trotineta korise bicikli, koji su “zakljucani“ dok se ne izvrsi onlajn uplata preko recimo pametnih telefona, koje skoro svi danas imaju. E to je ekoloski prijateljski nacin saobracajnog transporta i vrlo je zdrav za korisnike – ljude. U zemljama koje koriste ovaj vid transporta, ozbiljne studije uticaja na zivotnu sredinu elektricnih vozila traju i misljenja su vrlo podeljena. Ova prica kod nas, u Srbiji, mi pre lici na foru da neki baja, da ne kazem bata, kum ili ortak uzme lovu na brzinu. Kao sto se najzad i u Srbiji shvatilo da mini-hidroelektrane prave mnogo vise nepopravljive stete, nego sto od njih ima koristi, treba dobro razmisliti o negativnom uticaju elektricnih vozila. A formula je vrlo prosta, sto se vise elektricnih vozila koristi, negativan uticaj na zivotnu sredinu je sve veci, mozda cak i eksponencijalno. Stvarno je krajnje vreme da se ovaj narod “opasulji“ i da malo pocne da se informise i radi na sebi, a ne da slepo veruje u sve sto mu kazu televizija i ostali mediji.

   1. Najbolje ti je ono „da skratim…“

7. Ne mogu da verujem da ste poceli i sa cenzurom “tehnickih“ komentara. Spisak onoga sto kod vas ne prolazi je sve duzi i duzi. U Srbiji je izgleda veliki problem kada se nesto zna i kada se neko usudi da kriticki razmislja i iznosi cinjenice koje ne odgovaraju raznim interesnim grupacijama. Cemu drukcije misljenje, zaista, pogotovo kada je zasnovano na cinjenicama? E pa bas zato mladi i skolovani ljudi beze iz ove zemlje, jer je pritisak na njih ogroman. Izgleda da svi koji razmisljamo svojim glavama i koji nesto znamo treba da se spakujemo i zapalimo iz ove zabokrecine, jer ovde zdrav razum i znanje nikad nece biti na ceni. Naprotiv. Kako vas samo ne mrzi da cenzurisete komentare u tolikoj meri? Ako ne zelite da slobodno diskutujemo onda lepo ogranicite duzinu komentara na dve recenice, pa da se samo botovi raznih boja takmice ko ce ostaviti besmisleniji komentar. Postalo mi je vrlo naporno da vas skoro za svaki neobjavljeni komentar podsecam da je cenzura samo sredstvo gole represije, bez obzira sto onda vecinu komentara i objavite. Cemu sve to, cemu ovakve “igrarije“? Ako stvarno pretendujete da budete poslednji bastion slobodne reci gradjana Srbije, onda to i budite i manite se cenzure, to ostavite Kuriru, Politici i svima ostalima. Omogucite da gradjani budu upoznati sa svim cinjenicama, pa neka onda sami odluce sta ce koristiti, a sta ne. I zato, ponavljam komentar jos jednom:
   Tema vozila na elektricni pogon je suvise ozbiljna i kompleksna, da bi se ovako neozbiljno i povrsno odnosili prema njoj, od teksta do komentara. Da krenemo od pocetka. Postoji nesto sto se zove ekoloski otisak, ili ugljenicni otisak (carbon footprint), a pri tome se misli na negativan uticaj na zivotnu sredinu nekog proizvoda ili tehnoloskog procesa, tj. na kolicinu ispustenog CO2 u atmosferu (ugljen dioksida). U prevodu, pri analizi uticaja uzima se u obzir sve, od proizvodnje svih komponenti koje cine neki proizvod, njegove normalne eksploatacije, usputnog odrzavanja i na kraju odlaganja na deponije ili reciklaze pojedinih komponenti. I naravno, kada su u pitanju elektricna vozila, vrlo bitan faktor je dopunjavanje baterija, pri cemu se koristi elektricna struja, a tu je primarni faktor od znacaja nacin na koji se proizvodi elektricna energija u drzavi koja zeli da uvede i elektricna vozila u eksploataciju. Da skratim, tamo gde se struja primarno dobija iz uglja, kao sto je slucaj kod nas, a ne iz obnovljivih izvora (energija sunca, vode, vetra itd.), vrlo je diskutabilan uticaj na zivotnu sredinu. Iskustva drugih drzava i to onih koje spadaju u najrazvijenije je blago porazavajuci, ako se primarno koristi ugalj u proizvodnji elektricne energije. Posto pomenuti trotineti “idu“ na litijumske baterije, uzima se u obzir i dobijanje litijuma, od dobijanja sirovine iz rudnika, njene prerade, pa sve do gotove baterije i posle zavrsenog perioda eksploatacije i proces reciklaze. U svim ovim fazama dolazi do pojave opasnih i stetnih materija, ukljucujuci i proces reciklaze! I tako za svaku komponentu, ili ako vise volite sastavni deo trotineta na struju (razni metali, guma, plastika). Zakljucak je vrlo prost i sam se namece: to sto je nesto “elektricno“, ne znaci automatski da je ekoloski neskodljivo! A i tehnologije koje su povezane sa eksploatacijom i upotrebom litijuma, spadaju u najprljavije koje danas postoje na planeti. To su neosporne cinjenice. U nekim skandinavskim zemljama se zato umesto trotineta korise bicikli, koji su “zakljucani“ dok se ne izvrsi onlajn uplata preko recimo pametnih telefona, koje skoro svi danas imaju. E to je ekoloski prijateljski nacin saobracajnog transporta i vrlo je zdrav za korisnike – ljude. U zemljama koje koriste ovaj vid transporta, ozbiljne studije uticaja na zivotnu sredinu elektricnih vozila traju i misljenja su vrlo podeljena. Ova prica kod nas, u Srbiji, mi pre lici na foru da neki baja, da ne kazem bata, kum ili ortak uzme lovu na brzinu. Kao sto se najzad i u Srbiji shvatilo da mini-hidroelektrane prave mnogo vise nepopravljive stete, nego sto od njih ima koristi, treba dobro razmisliti o negativnom uticaju elektricnih vozila. A formula je vrlo prosta, sto se vise elektricnih vozila koristi, negativan uticaj na zivotnu sredinu je sve veci, mozda cak i eksponencijalno. Stvarno je krajnje vreme da se ovaj narod “opasulji“ i da malo pocne da se informise i radi na sebi, a ne da slepo veruje u sve sto mu kazu televizija i ostali mediji.

   1. Gospodine Nikola kako nasoj zivotnoj sredini nanose ekolosku stetu elektricni trotineti koji se u potpunosti proizvode u Kini, a kod nas se samo koriste, bez izduvnih gasova, ulja i sl. Jedino treba organizovati reciklazu da se isluzeni trrotineti ne nadju na deponijama – divljim

8. Nosivost do 100 kila. Znači debeli mogu samo da gledaju. Nije fer.

9. Ne daj boze da sednete na bicikl, pa da malo radite i na svom zdravlju. Lencuge neopevane. Samo mi vi trebate jos na bici stazi. Vidimo se kad bude pljustalo i kad bude minus…onda nema nikoga.